.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 13259/2023
18.10.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Matković Stefanović i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ... – ..., čiji je zajednički punomoćnik Sonja Popović, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Zrenjanin, koga zastupa Pravobranilaštvo grada Zrenjanin, radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3120/22 od 08.02.2023. godine, u sednici održanoj 18.10.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3120/22 od 08.02.2023. godine u preinačujućem delu odluke o troškovima postupka, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3120/22 od 08.02.2023. godine u preinačujućem delu odluke o troškovima postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P 301/2022 od 12.10.2022. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tuženi stekao pravo javne svojine na nepokretnostima koje se bliže određene u ovom stavu izreke, što su tužioci dužni priznati i trpeti da se tuženi nakon pravnosnažnosti presude uknjiži sa tim pravom u katastru. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da isplati tužiocima ukupno 415.830,00 dinara (tužilji AA 242.150,00 dinara, a tužiocu BB 173.680,00 dinara) sa zakonskom zateznom kamatom od dana pravnosnažnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima solidarno isplati 99.488,00 dinara (na ime naknade troškova postupka) sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3120/22 od 08.02.2023. godine, žalba tuženog je delimično usvojena, a delimično odbijena, pa je prvostepena presuda preinačena u delu odluke o troškovima postupka, tako što je u procesnom odnosu tužilje AA i tuženog određeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, dok je tužiocu BB snižen dosuđeni iznos parničnih troškova na 41.173,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je preinačena odluka o troškovima postupka, tužioci su blagovremeno izjavili posebnu reviziju zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse (član 404. Zakona o parničnom postupku).
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
U konkretnom slučaju, tužioci su izjavili posebnu reviziju protiv drugostepenog rešenja o troškovima postupka. Odluka o zahtevu stranke za naknadu troškova postupka je po svojoj procesnopravnoj prirodi rešenje čak i kada je sadržano u presudi i donosi se u svakom konkretnom slučaju na osnovu odredaba Zakona o parničnom postupku kojima su regulisana procesna pravila odlučivanja o zahtevima stranaka za naknadu troškova. Shodno tome, radi se o primeni procesnog, a ne materijlnog prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozovljenoj.
Shodno iznetom, primenom člana 404. stav 2. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Revizijom se pobija drugostepeno rešenje o troškovima postupka. Odredbom člana 420. stav 1. ZPP propisano je da se revizija može izjaviti i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen. Primenom stava 2. istog člana, revizija protiv rešenja nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude. Dakle, uslovljena je imovinskim cenzusom za izjavljivanje revizije koji je propisan članom 403. stav 3. ZPP.
Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, na osnovu člana 28. stav 1. ZPP uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema stavu 2. istog člana ne uzimaju u obzir kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka, ako ne čine glavni zahtev.
Pod glavnim zahtevom u smislu citiranog člana 28. ZPP, podrazumeva se zahtev stranke zbog koga se postupak vodi, dok se sporednim traženjima smatraju zahtevi stranke koji se ističu povodom ili u vezi sa glavnim zahtevom, odnosno potraživanja akcesorne prirode u odnosu na glavni zahtev. Sporedna traženja se uzimaju u obzir samo kada se traže kao glavno potraživanje i tada se prema tom potraživanju određuje vrednost predmeta spora.
Imajući ovo u vidu, kao i da je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv drugostepenog rešenja o troškovima postupka, dakle protiv rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju tužilaca, to njihova revizija nije dozvoljena prema vrsti odluke koja se pobija. Činjenica da je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu u delu odluke o troškovima postupka ne utiče na dozvoljenost revizije, koja se u ovom slučaju ne ceni prema odredbama člana 403. stav 2. tačke 2. i 3. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
