.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1328/2021
23.12.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Branislav Nedić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., koga zastupa punomoćnik Gordana Vesković, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 9000/19 od 09.12.2020. godine, u sednici održanoj 23.12.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 9000/19 od 09.12.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 9000/19 od 09.12.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 637/16 od 21.01.2019. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu plati iznos od 2.849.793,07 dinara kao i zakonsku zateznu kamatu na iznos od 1.917.278,34 dinara počev od 01.04.2013. godine do isplate, kao neosnovan. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi iznos od 108.000,00 dinara na ime troškova parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do konačne isplate.
Rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu P 637/16 od 21.05.2019. godine odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za donošenje dopunskog rešenja o troškovima postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 9000/19 od 09.12.2020. godine stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđeno rešenje prvostepenog suda P 637/16 od 21.05.2019. godine. Stavom trećim izreke odbijeni su kao neosnovani zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 55/14), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer nema razloga koji ukazuju na potrebu ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, a revizijom tužioca se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Pored toga, revizijom tužioca se ukazuje na neravnopravnost stranaka u ovoj parnici u pogledu mogućnosti postavljanja pitanja prilikom izvođenja dokaza (član 317. ZPP), što spada u domen bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz kog razloga se posebna revizija ne može izjaviti.
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Po članu 28. ZPP ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.
Tužba u ovom sporu podneta je 02.03.2016. godine sa tužbenim zahtevom za isplatu iznosa od 2.849.793,07 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 1.917.278,34 dinara od 01.04.2013. godine do isplate.
Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela (vrednost glavnog zahteva) ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe ( jedan evro je vredeo 123,3781 dinara), pri čemu se obračunata kamata kao sporedno traženje ne uzima u obzir, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
