U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Navodi revidenta da je drugostepeni sud izvršio povredu odredbe člana 8. ZPP nije propisan kao revizijski razlog, u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena je bila vlasnik apoteke „VV“ ..., koja se formalno vodila na GG. DD i ĐĐ su u postupku privatizacije početkom 2007. godine kupili UTP „EE“ uz obavezu plaćanja godišnje naknade Agenciji za privatizaciju, pa je iz tog razloga DD ponudio tuženoj na prodaju lokal u sklopu kupljene nepokretnosti. Između tužene i DD postignuta je saglasnost o kupoprodaji lokala i dogovoreno da ugovorne strane u toj kupoprodaji budu UTP „EE“ kao prodavac i apoteka „VV“ kao kupac, a da kupoprodajna cena iznosi 250.000 evra. Ugovor o kupoprodaji lokala je zaključen 28.12.2007. godine, a overen pred Opštinskim sudom u Užicu 31.12.2007. godine. Tužena je ugovorenu kupoprodajnu cenu obezbedila podizanjem kredita kod banaka i kupoprodajnu cenu isplatila do juna 2008. godine. Između tužene i DD, postignut je dogovor po kome je tužena DD kao fizičkom licu 05.11.2007. godine pozajmila 100.000 evra sa rokom vraćanja 15.07.2008. godine, koji novac je DD uzeo radi obezbeđenja sredstava za namirenje obaveza prema Agenciji za privatizaciju. Navedeni iznos DD nije vratio, zbog čega je tužena podnela tužbu i pravnosnažnom presudm P 2807/11 od 03.09.2014. godine DD je obavezan da tuženoj na ime duga isplati 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti sa kamatom, i u toku je postupak izvršenja. Tužilja je tokom 2007. godine bila zaposlena u Agenciji „ŽŽ“, čiji je stvarni vlasnik ĐĐ. U blagajni ove Agencije je uvek bilo deponovano prosečno oko 200.000 evra, o kom novcu je evidenciju vodila tužilja i po nalogu stvarnog vlasnik vršila isplate iz blagajne i evidentirala uplate, a obavljala je i druge poslove u vezi sa prodajom nepokretnosti, za šta je isplaćivana naknada u vidu procenta od prodaje. Tužilja i tužena su potpisale priznanicu od 29.12.2007. godine, u kojoj je navedeno da je tužena po osnovu pozajmice od tužilje primila 90.000 evra uz obavezu da 40.000 evra vrati u roku od mesec dana, a preostalih 50.000 evra najkasnije do 01.06.2008. godine. Tužena nije primila novac koji je naveden u priznanici od 29.12.2007. godine, a spornu priznanicu je potpisala po savetu tužilje i svedoka DD, kako bi obezbedila dokumentaciju za kredit i isplatila DD i ĐĐ novac koji im je bio potreban da bi ispunili obaveze prema Agenciji za privatizaciju. Potpisivanje sporne priznanice je bilo u nameri dobijanja kredita. Tužilja ne bi podnela ovu tužbu da tužena nije pokrenula spor protiv DD za isplatu 100.000 evra. Novac koji tužilja u ovom sporu potražuje od tužene je novac ĐĐ i DD, a tužilja kao zaposleno lice u Agenciji svedoka je po njihovom nalogu vršila isplate, ali bez prava da samostalno odlučuje kome će se isti isplatiti.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev uz obrazloženje da se ugovor o zajmu kao neformalni ugovor zaključuje kada se postigne saglasnost volja ugovornih strana u smislu člana 26. Zakona o obligacionim odnosima, a u konkretnom slučaju ocenom izvedenih dokaza utvrđeno je da između tužilje i tužene nije zaključen ugovor o zajmu u smislu člana 557. ZOO.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev za isplatu utuženog iznosa, zbog čega su neosnovani revizijski navodi koji ukazuju na suprotno.

Odredbom člana 557. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se ugovorom o zajmu obavezuje zajmodavac da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca, kao i drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca, odnosno istu količinu stvari, iste vrste i istog kvaliteta.

Odredbom člana 26. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da je ugovor zaključen kada su se ugovorne strane saglasile o svim bitnim sastojcima ugovora.

Vrhovni kasacioni sud prihvata izloženo pravno stanovište nižestepenih sudova, jer je zasnovano na pravilnoj primeni materijalnog prava. Kako tužilja nije dokazala odlučnu činjenicu da je postignuta saglasnost volja ugovornih strana za zaključenje ugovora o zajmu, to što je tužena potpisala priznanicu od 29.12.2007. godine ne vodi zaključku o postojanju ugovornog odnosa između stranaka, jer je utvrđeno da je potpisivanje sporne priznanice imalo za cilj obezbeđivanje uslova za dobijanje kredita kod banke radi isplate novca DD i ĐĐ, kojima je novac bio potreban da bi ispunili obaveze prema Agenciji za privatizaciju.

Revizijski navodi tužilje kojima se osporava ocena iskaza parničnih stranaka i svedoka, a samim tim ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje pogrešnu primenu materijalnog prava, nisu osnovani. Drugostepeni sud je ocenio izvedene dokaze i svoju ocenu tih dokaza obrazložio, a ukazivanje na taj način na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP ne predstavlja revizijski razlog. U konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu odredbe člana 557. ZOO, jer je utvrđeno da tužilja nije predala tuženoj 90.000 evra navedenih u priznanici, a da cilj sačinjavanja priznanice nije bila potvrda ugovora o zajmu, jer takav materijalno-pravni odnos između stranaka nije ni postojao, već u cilju dobijanja odgovarajuće dokumentacije koja je bila potrebna za dobijanje kredita kod banke i isplata novca DD i ĐĐ.

Revizijski navodi da je između tužilje i svedoka ĐĐ i DD izvršeno preuzimanje duga u smislu člana 446. – 450. Zakona o obligacionim odnosima, ukazivanjem da su na taj način sredstva koja je tužilja dala po priznanici njen novac, predstavlja ukazivanje na nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, koje takođe ne može biti revizijski razlog.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane odluke, to je ovaj sud na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić