Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 13344/2024
25.06.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Ksenija Bulatović, advokat iz ..., radi iseljenja i činidbe, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 471/24 od 31.01.2024. godine, u sednici održanoj 25.06.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 471/24 od 31.01.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 471/24 od 31.01.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 18322/21 od 11.09.2023. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da se iseli iz posebnog dela stambenog objekta – aneksa, bliže opisanog u ovom stavu izreke, tako što će predmetnu nepokretnost koju neovlašćeno koristi isprazniti od lica i stvari uz dovođenje u prethodno ispravno stanje na način omogućavanja normalnog pristupa otključavanja vrata unutrašnjih prostorija, uklanjanjem naknadno ugrađenih vrata i nadstrešnice sa zadnjeg bočnog zida – čela objekta i zatim preda na korišćenje predmetnu nepokretnost tužilji pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji isplati troškove parničnog postupka od 82.120,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 471/24 od 31.01.2024. godine, odbijena je žalba tužene i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za troškove drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog suda uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Tuženi u reviziji nije pružio dokaze o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen ni zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, dok se osporavanjem prava svojine tužilje na spornoj nepokretnosti uz ukazivanje da tužilja ne živi u kući koja je predmet spora, zapravo osporava ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Pored toga, bitne povrede odredaba parničnog postupka ne predstavljaju dozvoljeni revizijski razlog.

Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi iseljenja i činidbe podneta je 22.03.2021. godine, a podneskom od 18.03.2022. godine tužilja je preinačila tužbu, vrednost predmeta spora je 501.000,00 dinara.

Pošto vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena.