Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20) i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravni prethodnik tužioca (njegov deda BB) je pravnim prethodnikom upisanog korisnika parcele u listu nepokretnosti (PIK „Ub“), izvršio usmenu trampu zemljišta na osnovu koje je dobio u svojinu predmetnu kat. parcelu ... KO ... . Rešenjem Opštinskog suda u Ubu O 9/75 od 10.02.1975.godine za naslednika pok. BB oglašeni su njegovi sinovi: VV (otac tužioca), GG i DD sa udelima od po 1/3 dela. Zakonski naslednici sada pok. BB, su izvršili deobu suvlasničke imovine poravnanjem iz 1992. godine, overenim pred Opštinskim sudom u Ubu pod Ov 1187/92, po kom poravnanju je tužiočevom ocu pripala na deo predmetna kat. parcela kat. parceli ... KO ... novog premera (koja odgovara kat.parceli ... KO ... starog premera). Ova parcela je u vreme sačinjavanja poravnanja bila upisana sa pravom korišćenja „PIK Ub“, što je učesnicima poravnanja bilo poznato.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je imajući u vidu da su pravni prethodnici tužioca, najpre deda a potom nakon njegove smrti otac tužioca, a nakon njegove smrti tužilac, bili u savesnoj državini predmetne katastarske parcele ..., novog premera, koja odgovara katastarskoj parceli ... starog premera, KO ..., ocenio da su ispunjeni uslovi iz odredbe člana 28. stav 4. Zakona o svojinsko-pravnih odnosa za sticanje prava svojine tužioca održajem na navedenoj parceli.

Drugostepeni sud je imajući u vidu da je u listu nepokretnosti kao vlasnik predmetne katastarske parcele upisana Republika Srbija, a kao nosilac prava korišćenja DPP „Sveta Popović“ Ub u stečaju sa 1/1, zaključio da ova lica predstavljaju jednu stranku s obzirom na to da je pravo korišćenja deo prava svojine i da se takvo svojinsko ovlašćenje ne može konstituisati na stvari u privatnoj svojini, jer bi u slučaju da tužilac ispunjava uslove za sticanje prava svojine održajem prestalo ne samo pravo svojine Republike Srbije kao titulara državne svojine, već i pravo korišćenja čiji titular je neparničar DPP „Sveta Popović“ Ub u stečaju, zbog čega su tužbom morali biti obuhvaćeni kao jedinstvena stranka u ovoj pravnoj stvari, što je ovde izostalo. Stoga je zbog nepotpune pasivne legitimacije na strani tuženog preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca pozivajući se na odredbu člana 211. stav 1. ZPP.

Osnovano se revizijom tužioca ukazuje da pravno stanovište drugostepenog suda nije pravilno.

Pre svega, iako iz sadržine priloženog lista nepokretnosti proizlazi da je kao titular prava svojine na predmetnoj parceli upisana Republika Srbija, a kao nosilac prava korišćenja DPP „Sveta Popović“ Ub u stečaju sa 1/1, iz podataka Agencije za privredne registre (kao javne dostupne baze podataka o pravnim licima) proizlazi da je ovo pravno lice brisano iz registra 01.06.2010. godine, na osnovu rešenja Trgovinskog suda u Valjevu St. 323/03 od 07.12.2009. godine o zaključenju postupka stečaja, zbog čega u konkretnom slučaju nije bilo nužno da tužbom bude obuhvaćeno i ovo pravno lice.

Zbog pogrešno zauzetog pravnog stanovišta da je tužbom u ovoj pravnoj stvari moralo da bude obuhvaćen kao nužni supaničar i pravno lice koje je u vreme podnošenja tužbe nije postojalo, drugostepeni sud nije ni cenio navode žalbe odnosno ispitao pravilnost primene materijalnog prava od strane prvostepenog suda prilikom odlučivanja o tužbenom zahtevu.

Naime, tužilac tužbeni zahtev zasniva na činjenici da je deda tužioca izvršio trampu sa pravnim prethodnikom DPP „Sveta Popović“ iz Uba, smatrajući da je stekao pravo svojine na predmetnoj parceli održajem. U takvoj situaciji, sudovi ispituju da li je, kada i po kom osnovu pravni prethodnik tužioca bio u mirnoj i nesmetanoj državini predmetne katastarske parcele, status zemljišta (da li je u pitanju njiva ili šuma), pravni režim zemljišta za sve vreme trajanja državine pravnog prethodnika tužioca na zemljištu odnosno tužioca i druge činjenice bitne za primenu pravila o sticanju svojine održajem na nepokretnosti.

Iz tih razloga Vrhovni sud je ukinuo odluku drugostepenog suda, kao i odluku o troškovima parničnog postupka jer zavisi od njegovog ishoda na osnovu odredbe 163. stav 4. Zakona o parničnom postupku.

U ponovnom postupku potrebno je da drugostepeni sud, postupajući po primedbama ovog rešenja, pravilnom primenom materijalnog prava, donese novu i na zakonu zasnovanu odluku.

Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić