Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Gordane Džakula i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Dabetić, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Beograda, koga zastupa Gradsko javno pravobranilaštvo Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Pazaru Gž 968/19 od 21.05.2020. godine, u sednici održanoj 28.10.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Pazaru Gž 968/19 od 21.05.2020. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Pazaru Gž 968/19 od 21.05.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 19738/14 od 28.10.2016. godine, prvim stavom izreke, usvojen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade štete isplati iznos od 281.745,80 dinara za period od jula 2012. godine do jula 2013. godine u pojedinačno opredeljenim mesečnim iznosima kao u tom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti, do isplate. Drugim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 81.870,000 dinara.

Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Gž 968/19 od 21.05.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20).

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete zbog nemogućnosti obavljanja auto - taksi prevoza u periodu od jula 2012. dodine do jula 2013. godine zbog trajnog prestanka obavljanja delatnosti auto - taksi prevoza putnika na teritoriji Grada Beograda, utvrđenog rešenjem Sekreterijata za saobraćaj Gradske uprave Grada Beograda od 20.07.2012. godine, jer tužilac nije izvršio ispitivanje pogodnosti i klasifikaciju vozila shodno Odluci o auto – taksi prevozu („Službeni list grada Beograda“ broj 37/11), a koje rešenje je poništeno rešenjem Gradskog veća Grada Beograda od 21.03.2013. godine. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda sa istim ili sličnim činjeničnim i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pitanja na koja se u reviziji ukazuje kao sporna, vezana su za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, a ukazivanjem na momenat izvršenog ispitivanja vozila tužioca, zapravo se osporava utvrđeno činjenično stanje i primena odredaba o odgovornosti i naknadi štete, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke. Osim toga, odluke priložene uz reviziju se odnose na situaciju kada su zahtevi tužilaca za obavljanje auto – taksi usluga odbijeni.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

U ovoj pravnoj stvari tužba je podneta 30.12.2014. godine, a označena vrednost predmeta spora je 235.000,00 dinara. Podneskom od 26.09.2016. godine, tužilac je preinačio tužbu i kao vrednost predmeta spora u ovoj parnici označen je iznos od 281.745,80 dinara.

Kako se u ovom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić