Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1343/2015
09.12.2015. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Gordane Ajnšpiler- Popović, članova veća, u sporu tužioca M.S. iz V., protiv tuženog A.M., advokata iz N., sa umešačem na strani tužioca Đ.S. iz V., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Negotinu Gž 389/14 od 08.12.2014. godine, u sednici održanoj 09.12.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Negotinu Gž 389/14 od 08.12.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Negotinu Gž 389/14 od 08.12.2014. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Negotinu P 124/06 od 29.10.2014. godine, kojim je odbačen kao neblagovremen predlog tuženog za ponavljanje postupka okončanog pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Negotinu P. 124/06 od 17.09.2007. godine.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava

Vrhovni kasacioni sud ispitao je pobijano rešenje primenom čl. 412. u vezi čl. 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu čl. 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14) i našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda iz čl. 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitne povrede iz čl. 361. stav 2. tačka 7. i 12. Zakona o parničnom postupku (pogrešno označene kao čl. 374. stav 2. tačka 7. i 12. ZPP), na koje revident ukazuje. Raspravno načelo u postupku nije povređeno, a nižestepena rešenja su jasna, obrazložena i neprotivrečna. Sadrže sve razloge o odlučnim činjenicama.

U konkretnom slučaju, presudom Opštinskog suda u Negotinu P. 124/06 od 17.09.2007. godine, koja je potvrđena presudom Okružnog suda u Negotinu Gž. 156/08 od 13.10.2008. godine, usvojen je tužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine na nepokretnosti, a odbijen protivtužbeni zahtev tuženog po istom osnovu. Tu presudu tuženi je primio 31.10.2008. godine. Presudom Vrhovnog suda Srbije u Beogradu Rev. 3683/08 od 20.05.2009. godine odbijena je kao neosnovana i revizija tuženog, izjavljena protiv pravnosnažne drugostepene presude. Tuženi je 05.11.2013. godine podneo predlog za ponavljanje postupka iz razloga propisanih članom 422. stav 1. tačka 9. Zakona o parničnom postupku (pogrešno označeno kao čl. 426. stav 1. tačka 10. važećeg Zakona o parničnom postupku). Naveo je da je 23.09.2013. godine saznao za nove činjenice i nove dokaze, čime je stekao mogućnost da ih upotrebi, a da bi na osnovu njih bila doneta povoljnija odluka da su te činjenice i dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku. Prema čl. 422. stav 1. tačka 9. Zakona o parničnom postupku, postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može se po predlogu stranke ponoviti ako stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku. Prema čl. 424. stav 1. tačka 6. ovog zakona, predlog za ponavljanje postupka podnosi se u roku od 30 dana i to, u ovom slučaju, od dana kad je stranka mogla izneti sudu nove činjenice, odnosno nova dokazna sredstva. Prema čl. 424. stav 3. ovog zakona, po proteku roka od pet godina od dana kad je odluka postala pravnosnažna, predlog za ponavljanje postupka ne može se podneti, osim ako se ponavljanje traži iz razloga navedenih u članu 422. tačka 1, 2. i 10. ovog zakona. Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je predlog tuženog za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka neblagovremen. Ovaj predlog tuženi je podneo 05.11.2013. godine, a odluka u ovom sporu postala je pravnosnažna 13.10.2008. godine, donošenjem drugostepene presude, pa je predlog podnet po proteku objektivnog roka od pet godina iz čl. 424. stav 3. Zakona o parničnom postupku, što je pravilno sankcionisano odbacivanjem predloga za ponavljanje postupka kao neblagovremenog primenom čl. 426. stav 1. Zakona o parničnom postupku. U reviziji tuženog ponavljaju se žalbeni navodi o tome da je odluka oglašena pravnosnažnom i izvršnom 18.11.2008. godine, zbog čega je predlog podnet blagovremeno - 05.11.2013. godine. Međutim, formulacija iz člana 424. stav 3. odnosi se na materijalnu pravnosnažnost - datum donošenja pravnosnažne drugostepene odluke, a ne formalnu pravnosnažnost, pa su ovi revizijski navodi neosnovani. Na osnovu čl. 412. u vezi čl. 405. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.