U postupku donošenja pobijane presude, nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio jedini osnivač i direktor privrednog društva „Medisan“ d.o.o. Niš, koje je osnovano 01.02.1993. godine, a brisano iz Registra privrednih subjekata 13.10.2014. godine, na osnovu rešenja suda o zaključenju postupka stečaja od 17.09.2014. godine. U periodu od 17.01.2007. godine do 23.12.2010. godine, ovo privredno društvo bilo je u blokadi 904 dana i iznos blokade je bio 16.512.959,27 dinara. Po predlogu „Vojvođanske banke“, kao razlučnog poverioca sa potraživanjem od 4.936.957,13 dinara, stečajni postupak nad ovim privrednim društvom otvoren je 09.05.2011. godine. Na dan otvaranja postupka stečaja imovina stečajnog dužnika procenjena je na 4.623.500,00 dinara, ukupno priznato potraživanje stečajnih poverilaca je bilo 21.746.351,61 dinara, a zbog nedostaka imovine nakon okončanja stečajnog postupka ostale su neizmirene obaveze od 21.746.432,61 dinara. Rešenjem Poreske uprave, Filijale Niš od 22.02.2010. godine u postupku terenske kontrole ovom privrednom društvu je naloženo otklanjanje nepravilnosti u vezi obaveze prijave poreza na dodatu vrednost, naložena je uplata utvrđenih obaveza i kamate, te izvršen popis robe po popisnim listama sa stanjem na dan 31.12.2008. godine. Poreska uprava je u postupku stečaja prijavila potraživanje od 8.585.208,37 dinara, koje je priznato zaključkom stečajnog suda, ali nije namireno u bilo kom delu. Protiv tužioca je vođen krivični postupak u kome mu je na teret stavljeno krivično delo poreske utaje. Postupak je pravnosnažno okončan pravnosnžnom presudom od 09.01.2015. godine, kojom je optužba odbijena.

Nižestepeni sudovi nalaze da osnovanost tužbenog zahteva ne sledi iz odredbe člana 147. stav 1. u vezi člana 144. stav 2. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“ br. 104/2009 sa izmenama i dopunama), pošto je blokada privrednog društva izazvana njegovom prezaduženošću od 17.01.2007. godine do 23.12.2010. godine, stečaj je pokrenut po predlogu „Vojvođanske banke“ AD Novi Sad kao razlučnog poverioca, a nema preostalog viška stečajne mase koja bi pripala tužiocu, kao jedinom osnivaču privrednog društva koje je prestalo da postoji 13.10.2014. godine.

Po stanovištu Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, po kome bi tužiocu kao jedinom osnivaču privrednog društva nakon okončanja stečajnog postupka pripadao preostali vištak deobne mase.

Tužilac navodima revizije ne pobija pravilnost presude sa aspekta primene navedenih, merodavnih materijalnopravnih odredbi, već ukazuje da kao jedini osnivač i vlasnik privrednog društva trpi štetu, pošto je kapital uložen u poslovanje propao zbog postupanja državnih organa, koje je dovelo do destabilizacije rada privrednog društva i konačno do njegovog prestanka, na koji način su propali i imovina i lični kapital tužioca.

Odredbom člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija.

U konkretnom slučaju nema mesta primeni navedene materijalnopravne odredbe, kod utvrđenih činjenica da su računi privrednog društva bili u blokadi počev od 01.01.2007. godine, da je popis robe privrednog društva izvršen 22.02.2010. godine, da je stečajni postupak otvoren 09.05.2011. godine, te da je nakon prodaje imovine stečajnog dužnika ostalo neizmireno potraživanje poverilaca od 21.746.432,61 dinara, u okviru koga je bilo i priznato potraživanje Poreske uprave od 8.585.208,37 dinara. Dakle, nema osnova za zaključak da je rad poreskih organa usmeren na kontrolu izmirenja fiskalnih obaveza imao za posledicu destabilizaciju poslovanja privrednog društva „Medisan“ d.o.o. Niš, pošto ono svojim sredstvima na računima nije moglo da blagovremeno ispunjava dospele obaveze duže od tri godine pre terenske kontrole.

Činjenica da je krivični postupak u kome je tužiocu na teret stavljeno krivično delo poreske utaje okončan presudom o odbijanju optužbe, u kontekstu svih činjenica vezanih za finansijske efekte rada privrednog društva čiji je osnivač i direktor bio, suprotno stanovištu tužioca ne vodi obavezi tužene da mu isplati sporni iznos, opredeljen u visini vrednosti popisane robe prilikom terenske kontrole nadležnog državnog organa po popisnim listama sa stanjem na dan 31.12.2008. godine.

Iz navedeih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković