Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 491/21 od 19.01.2022. godine, stavom prvim izreke, žalba je odbijena i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za troškove žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20 i 10/23 – dr. zakon) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Drugostepeni sud nije učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. ZPP s obzirom da je cenio sve bitne žalbene navode tuženog kojima se osporava ocena izvedenih dokaza od strane prvostepenog suda i dao razloge za ocenu, a nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje mogu biti razlog za izjavljivanje revizije u smislu člana 407. stav 1. ZPP. Ukazivanje tuženog na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 7, 9. i 12. ZPP, nije bilo predmet ocene ovog suda, budući da se radi o povredama koje se ne mogu smatrati revizijskim razlogom u smislu odredbe člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja AA i tuženi su bili u braku od 2001. godine koji je razveden presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 978/20 od 17.02.2021. godine. U tom braku je rođena tužilja BB ...2002. godine, a tokom trajanja braka porodica je živela u Novom Sadu u porodičnoj kući u vlasništvu tuženog na adresi ... br. .. . Tužilja AA je bila izložena fizičkom i psihičkom nasilju od strane tuženog, koje se ogledalo u pljuvanju, guranju, udaranju i pretnjama smrću, vređanju i ispoljavanju ljubomore tuženog. U periodu između 2004. i 2007. godine tužilja AA je bila zaposlena u kom periodu je tuženi vršio psihičko nasilje nad njom uhodeći je, preteći joj i optuživajući je da ima emotivnog partnera, povodom kog ponašanja je ona pokretala dva postupka radi zaštite od nasilja. Tuženi je upućivao pretnje kako tužilji, tako i njenoj porodici, a od 2006. do 2019. godine usledio je mirniji period povodom njihovih međusobnih odnosa, ali je 2019. godine tuženi ponovo ispoljio nasilno ponašanje. Dana 02.07.2020. godine tužilji je koleginica na poslu donela pismo koje se nalazilo u poštanskom sandučetu, a na kojem je rukom bio ispisan sadržaj kojim je tužilja optužena za preljubu, a 06.07.2020. godine u večernjim časovima kada se nalazila na poslu tuženi je pozivao telefonom, a kada bi se ona javila ćutao i prekidao vezu. Te večeri tuženi je tužilju sačekao u kući i upućivao joj uvrede i pretnje da će napasti na njen život i telo, nakon čega je tužilja otišla na posao, kada joj je nakon smene kolega dao papir na kome je rukom napisan sadržaj pretećeg karaktera, između ostalog da su svi upoznati sa njegovom vezom sa AA, da svi znaju da se švaleraju, da se udalji od nje da ne bi bio polomljen od njenog muža, da mu Bog bude u pomoći ...“ . Tužilja je 08.07.2020. godine tuženog prijavila policiji i od strane PU Novi Sad izrečena mu je hitna mera privremene zabrane mogućem učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj, kao i hitnu meru privremenog udaljenja mogućeg učinioca i stana na adresi u Novom Sadu, ulica ... br. .. u trajanju od 48 časova. Dana 09.07.2020. godine OJT Novi Sad je podnelo predlog sudu da se produže hitne mere, te je Osnovni sud u Novom Sadu doneo rešenje Np 614/2020, kojim je produžio hitne mere zabrane kontaktiranja i prilaženja žrtvi nasilja AA i meru privremenog udaljenja iz kuće u ..., ulica ... br. .. na period od 30 dana.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev nalazeći da ponašanje tuženog kritičnom prilikom prema tužiljama ima obeležja nasilja u porodici u smislu člana 197. stav 1. Porodičnog zakona, te da izrečene mere zaštite predstavljaju adekvatne i svrsishodne mere kojima se mogu stvoriti uslovi za za prevenciju ponavljanja nasilja i obezbeđenja spokojstva i bezbednosti žrtava nasilja u porodici.

Po oceni Vrhovnog suda neosnovano se revizijom tuženog ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Nasilje u porodici definisano je članom 197. Porodičnog zakona, tako što je u stavu 1. propisano da se pod nasiljem u porodici podrazumeva ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno stanje i spokojstvo drugog člana porodice, dok su u stavu drugom navedeni karakteristični vidovi nasilja u porodici koji se u praksi najčešće ispoljavaju, uz određenje da se nasiljem u porodici smatra svako drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice. Pored toga, u članu 198. stav 1. navedenog zakona protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici kojim se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članovima porodice, dok je u stavu 2. tačka 1. propisano da mera zaštite od nasilja u porodici jeste izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti, tačkom 3. istog člana zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti i tačkom 5. e zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice, pri čemu se mere zaštite od nasilja mogu odrediti u trajanju od najviše godinu dana (stav 3.).

Sledom navedenog, nasilje u porodici podrazumeva svako ponašanje koje odstupa od standarda uobičajenog ophođenja i komuniciranja sa članovima porodice, za koje da bi bilo kvalifikovano kao nasilje u porodici nije neophodan određeni kontinuitet (trajnost takvog ponašanja), već je u određenim situacijama dovoljan i jedan akt ponašanja koji ima karakter nasilja u porodici. Pored toga, neophodno je da sud pokaže „nultu toleranciju“ na nasilje što podrazumeva da se svako ponašanje koje odstupa od standarda normalnog ophođenja i komuniciranja sa članovima porodice mora kvalifikovati kao drsko, bezobzirno, odnosno zlonamerno ponašanje. Komponente nasilja u porodici i njegova suštinska obeležja koja ga jasno razlikuju od dozvoljenog ponašanja utvrđuje sud imajući u vidu sve objektivne i subjektivne, kao i specifične okolnosti svakog konkretnog slučaja.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja, sudovi osnovano zaključuju da se ponašanje tuženog prema tužiljama, karakteriše kao nasilničko i koje odstupa od uobičajnog ponašanja u međusobnim odnosima članova porodice (oni su članovi porodice na osnovu člana 197. stav 3. tačka 2. PZ). Ispoljeno ponašanje tuženih ugrožava prevashodno fizičko i duševno zdravlje i spokojstvo tužilje AA i njene ćerke, kod koje stvara osećaj nespokojstva, uznemirenosti, nesigurnosti i straha, kao i bojazni za sopstveni, ali i život svojih najbližih srodnika, ćerke, što opravdava izricanje mere zaštite od nasilja, predviđene članom 198. stav 2. tačka 1. 3 i 5. Porodičnog zakona. Naime, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, izricanje ovih mera zaštite od nasilja u porodici neophodno je kako bi se tužiljama pružila zaštita i obezbedili mir i spokojstvo za određeni vremenski period i kao takve predstavljaju adekvatnu meru zaštite od nasilja prema utvrđenoj vrsti i obimu nasilja.

Navodima revizije osporava se pravilna primena materijalnog prava, a zapravo se navodi revizije odnose posredno ili neposredno na činjenično stanje koje po mišljenju revidenta nije pravilno ili potpuno utvrđeno u sprovedenom postupku. Međutim, ovi navodi nisu osnovani i ne dovode u sumnju pravilnost pobijane presude, u pogledu primene materijalnog prava sadržanog u navedenim odredbama Porodičnog zakona, koje su nižestepeni sudovi pravilno primenili odlučujući o određivanju predloženih mera zaštite od nasilja u porodici. Zato su kao neosnovani ocenjeni svi revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava, dok osporavanje pravilnosti utvrđenog činjeničnog stanja nije razlog za izjavljivanje revizije u smislu odredbe člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Osim toga, revizijskim navodima se ponavljaju navodi žalbe, koje je drugostepeni sud cenio i pravilno zaključio da su neosnovani.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković