U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević članova veća, u parnici tužilje mal. AA iz ..., koju zastupa zakonski zastupnik majka BB iz ..., čiji je punomoćnik Sreten Krstić, advokat iz ..., protiv tužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Nebojša Miković, advokat iz ..., radi pobijanja ugovora o doživotnom izdržavanju, odlučujući o revizijama tužene izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1250/16 od 19.04.2016. godine, u sednici održanoj 17.11.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija punomoćnika tužene od 26.05.2016. godine izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1250/16 od 19.04.2016. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene od 29.08.2016. godine izjavljena protiv iste drugostepene presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Kraljevu P 24/13 od 13.03.2014. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje pa je utvrđeno da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između tužene, kao davaoca izdržavanja i sada pok. VV, biv. iz ..., kao primaoca izdržavanja, overen u Osnovnom sudu u Kraljevu, Sudska jedinica u Vrnjačkoj Banji R3 .../... dana 16.11.2011. godine. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 381.000,00 dinara. Rešenjem Višeg suda u Kraljevu P 24/13 od 26.03.2014. godine odbijen je zahtev tužene za oslobađanje od plaćanja sudske takse na žalbu protiv presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1250/16 od 19.04.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena je prvostepena presuda. Stavom drugim izreke ukinuto je rešenje istog suda od 26.03.2014. godine i predmet je u ukinutom delu vraćen istom sudu na ponovno odlučivanje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je preko punomoćnika izjavila reviziju 26.05.2016. godine, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava. Dana 29.08.2016. godine tužena je lično izjavila reviziju protiv iste drugostepene presude iz svih zakonom predviđenih razloga.

Odlučujući o reviziji punomoćnika tužene od 26.05.2016. godine na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se određeno ne ukazuje na neku drugu povredu odredaba parničnog postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužena je, kao davalac izdržavanja, sa svojim sinom, sada pok. VV, kao primaocem izdržavanja, dana 16.11.2011. godine zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju, koji je overen pred Osnovnim sudom u Kraljevu, Sudska jedinica u Vrnjačkoj Banji pod br. R3 .../.... Ugovorom je obuhvaćena imovina primaoca izdržavanja, koju je nasledio od svog oca po ostavinskom rešenju Opštinskog suda u Vrnjačkoj Banji O br. 354/05 od 26.12.2005. godine i dopunskom rešenju od 24.01.2006. godine, ali i druga imovina koja nije obuhvaćena tim rešenjem. Na osnovu medicinske dokumentacije utvrđeno je da se VV zbog zdravstvenih tegoba (bolova u stomaku) obratio lekaru krajem avgusta 2011. godine, da je narednog meseca utvrđeno da postoji ... desnog bubrega, a u oktobru mesecu mu je od strane konzilijuma lekara potvrđena dijagnoza i preporučena mu je operacija. Na operaciju je otišao polovinom novembra 2011. godine, ali je preminuo 30.11.2011. godine. Maloletna tužilja je ćerka sada pok. VV i kao njegov zakonski naslednik ostvarila je pravo na porodičnu penziju po rešenju Republičkog fonda PIO Filijale ... od 06.01.2012. godine. Od imovine nije nasledila ništa, jer je celokupnom imovinom VV raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 203. stav 1. Zakona o nasleđivanju („Službeni glasnik RS“, br. 46/95 ... ) propisano je da na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja, sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja.

Po shvatanju ovog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da su ispunjeni uslovi za utvrđenje ništavosti ugovora propisani članom 103. ZOO, budući da su ugovorne strane prilikom ostvarenja prava i obaveza povredile načelo savesnosti i poštenja propisane odredbom člana 12. ZOO, s obzirom da je sada pok. VV zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju sa majkom (ovde tuženom) ne u cilju obezbeđivanja svog izdržavanja, što je osnovni element ovog ugovora, već u cilju izigravanja prava tužilje kao nužnog naslednika. Imajući u vidu veoma kratak period od ustanovljene dijagnoze, zaključenja ugovora i smrti sada pok. VV, pravilno nižestepeni sudovi zaključuju da činjenica smrti nije predstavljala neizvesnost za tuženu, jer je sa sada pok. VV zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju 14 dana pre njegove smrti. Utvrđeno je da je VV neposredno pred odlazak u bolnicu izjavio da želi da obezbedi tuženu, jer nije znao šta će biti sa njim. Kako je odredbom člana 51. ZOO propisano da svaka ugovorna obaveza mora imati dopušteni osnov, a osnov je nedopušten ako je protivan prinudnim propisima i javnom poretku, dobrim običajima, po oceni ovog suda, pravilan je zaključak sudova da je navedeni ugovor ništav saglasno odredbi člana 52. istog zakona, s obzirom da nije imao za cilj da obezbedi izdržavanje sada pok. VV, već da se izigraju prava ovde tužilje, kao njegove zakonske naslednice. Pošto je ugovor o doživotnom izdržavanju prividan i zaključen protivno članu 13. ZOO, a nema elemente drugog ugovora koji bi bio prikriven, već je zaključen sa ciljem da se izigraju prava tužilje kao nužnog naslednika sada pok. VV, neosnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj 29.08.2016. godine, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija neblagovremena i izjavljena od neovlašćenog lica.

Prema članu 403. stav 1. ZPP protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude.

U konkretnom slučaju, pobijanu drugostepenu presudu punomoćnik tužene advokat Nebojša Miković primio je 16.05.2016. godine. Poslednji dan roka od 30 dana za izjavljivanje revizije isticao je 15.06.2016. godine. Kako je tužena reviziju izjavila 29.08.2016. godine, posle zakonskog roka za njeno izjavljivanje, revizija je neblagovremena.

Pored toga, ova revizija je izjavljena od neovlašćenog lica.

Odredbom člana 85. stav 3. ZPP propisano je da stranku mora da zastupa advokat u postupku po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je sama advokat, a prema odredbi člana 410. stav 2. tačka 2. ZPP revizija je nedozvoljena ako nije izjavljena preko punomoćnika.

Reviziju od 29.08.2016. godine izjavila je tužena lično, pa je ova revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Ljubica Milutinović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić