U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Božidar Vukašinović, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Mikica Srećković, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 5908/2017 od 03.10.2018. godine, u sednici održanoj 04.03.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 5908/2017 od 03.10.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zaječaru P 1086/16 od 10.10.2017. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P 1086/16 od 10.11.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da ima pravo svojine po osnovu zajedničkog sticanja u bračnoj zajednici sa sada pok. VV, biv. iz ..., sa udelom od 90,73% na nepokretnostima na mestu zvanom „...“ KO ... i to: ½ kp. br. ..., zemljište pod zgradom površine 0.00.53 ha i zemljište uz zgradu – objekat, površine 0.02.37 ha i ½ porodične stambene zgrade sa garažom, P+Pk, dimenzija 14,3 h 7,8 m, na označenoj parceli. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen zahtev tužioca i utvrđeno da tužilac ima pravo svojine sa udelom od 50% na sledećim pokretnim stvarima: kompresoru sa crevom za vazduh (od 10 bara sa buretom od 10 litara sa dve glave), švajs aparatu sa bocom za gas, komplet ključeva geodora od 20 do 50 mm, produžnom kablu na kotur – trofazni preseka 3 h 2,5 mm, dužine 20 m, velikoj brusilici marke ..., maloj brusilici ..., stonoj bušilici marke ..., mašini za sečenje metala sa postoljem marke ..., kirneru za pranje, šlajferici preseka 150 mm marke ..., pumpi za lakiranje marke ..., kompletu burgija za metal marke ... veličine od 1 do 13 mm, tri nareznice za vodu, četiri stolarske stege veličine od 0 do 500 mm, metalnom ražnju sa postoljem i elektromotorom i pištoljem na vazduh za odvrtanje i zavrtanje brezona na točkovia automobila, što je tužena dužna da tužiocu ovo pravo prizna i preda utvrđeni svojinski udeo putem deobe, a odbijen je, kao neosnovan zahtev tužioca za veći svojinski udeo od dosuđenog do udela od 100% i tužbeni zahtev da umesto predaje u državinu navedenih stvari tužilja isplati tužiocu protivvrednost trećim izreke usvojen je zahtev tužioca i utvrđeno da tužilac ima pravo svojine sa udelom od ½ na sledećim pokretnim stvarima: komplet kuhinji od četiri viseća dela, tri donja elementa i sudopere, električnom šporetu marke ..., frižideru od 140 litara marke ..., vertikalnom zamrzivaču od 200 litara marke ..., veš mašini marke ..., regalu dužine 3m i visine 2,20 m, drvenom trepezarijskom stolu, šest tapaciranih trpezarijskih stolica sa naslonom, trokrilnom šifonjeru širine 2,40 m, kauču kombinacija drvo – platno sa naslonima, televizoru u boji E 37 marke ..., muzičkoj liniji marke ..., telefonu sa priključkom, limenoj kadi dužine 1,70m, bojleru od 50 litara, vodokotliću keramičkom, vc šolji bele boje, lavabou sa stalkom širine 70 cm, jednoručnoj bateriji za lavabo i jednoj ručnoj bateriji za kadu, što je tužena dužna da tužiocu ovo pravo prizna i preda utvrđeni svojinski udeo prilikom deobe. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 5908/2017 od 03.10.2018. godine, ukinuta je prvostepena presuda u stavu prvom i odbijajućem delu stava drugog izreke i odbijen je, kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da ima pravo svojine po osnovu zajedničkog sticanja u bračnoj zajednici sa sada pok. VV, biv. iz ..., sa udelom od 90,73% na nepokretnostima na mestu zvanom „...“ KO ... i to: ½ kp. br. 1553, zemljište pod zgradom površine 0.00.53 ha i zemljišta uz zgradu – objekat, površine 0.02.37 ha i ½ porodične stambene zgrade sa garažom, P+Pk, dimenzija 14,3 h 7,8 m, na označenoj parceli i odbijen je, kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da ima pravo svojine na sledećim pokretnim stvarima i to: kompresoru sa crevom za vazduh (od 10 bara sa buretom od 10 litara sa dve glave), švajs aparatu sa bocom za gas, komplet ključeva geodora od 20 do 50 mm, produžnom kablu na kotur – trofazni preseka 3 h 2,5 mm, dužine 20 m, velikoj brusilici marke ..., maloj brusilici ..., stonoj bušilici marke ..., mašini za sečenje metala sa postoljem marke ...GER, kirneru za pranje, šlajferici preseka 150 mm marke ..., pumpi za lakiranje marke ..., kompletu burgija za metal marke ... veličine od 1 do 13 mm, tri nareznice za vodu, četiri stolarske stege veličine od 0 do 500 mm, metalnom ražnju sa postoljem i elektromotorom i pištoljem na vazduh za odvrtanje i zavrtanje brezona na točkovima automobila za veći udeo od utvrđenog pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Zaječaru P 1086/16 od 10.10.2017. godine do traženog udela od 100% kao i zahtev da mu tužena umesto predaje u državinu navedenih stvari isplati protivvrednost u visini od 185.543,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate i odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, iz svih zakonom propisanih razloga.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u skladu sa članom 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti je u postupku pred drugostepenim sudom došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba Zakona o parničnom postupku, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje. Neosnovani su navodi revizije da je drugostepeni sud počinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka, jer je izveo dokaz saslušanjem tužene u svojstvu parnične stranke, a da nije pozvao tužioca niti ga o tome obavestio, s obzirom da iz spisa sledi da drugostepeni sud nije izveo dokaz saslušanjem parničnih stranaka.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom pred prvostepenim i drugostepenim sudom, tužilac i sada pok. VV, majka tužene, zasnovali su bračnu zajednicu avgusta 1992. godine, koja je trajala do maja 2006. godine. Za vreme trajanja bračne zajednice tužilac je sa majkom tužene živeo u ..., bio je u radnom odnosu i radio kao ..., dok je majka tužene za sve vreme trajanja bračne zajednice radila kao nekvalifikovani radnik, van radnog odnosa, na poslovima održavanja higijene i sličnim poslovima, pri čemu je obavljala i poslove u domaćinstvu. Tužilac iz prethodnog braka ima dvoje dece, prema kojima je imao dospele obaveze izdržavanja, koje je izmirio tokom trajanja bračne zajednice sa majkom tužene. Tužilac i majka tužene su zajedničkim sredstvima, ostvarenim radom u ..., kupili parcelu i na istoj sagradili stambenu zradu, koja je stavljena pod krov maja 1998. godne, a useljena krajem 1999. godine. Na nepokretnostima koju čini kp. br. ... sa objektima, upisani su tužilac i majka tužene sa ½ dela. Građevinska vrednost stambene zrade i parcele prema stanju na dan faktičkog prestanka bračne zajednice tužioca i majke tužene, a prema cenama na dan davanja nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke je 4.905.315,00 dinara. Tokom trajanja bračne zajednice tužioca sa majkom tužene, isti su zajedničkim radom stekli i pokretne stvari bliže navedene u izreci presude, od kojih su neke kupovane nove, a neke polovne i to pretežno u ... . Pravnosnažnom presudom donetom tokom postupka utvrđen je udeo tužioca od 50% na predmetnim pokretnim stvarima.

Prvostepenom presudom odbijen je, kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa majkom tužene suvlasnik sa udelom od 90,73% na ½ predmetnih nepokretnosti, zahtev tužioca u pogledu pokretnih stvari preko utvrđenog udela od 50%, kao i zahtev kojim je tražio da se obaveže tužena da mu isplati protivvrednost pokretnih stvari u visini od 185.543,00 dinara, jer je prvostepeni sud smatrao da iz utvrđenog činjeničnog stanja ne sledi da je doprinos tužioca u sticanju zajedničke imovine veći od doprinosa majke tužene.

Drugostepeni sud je nakon održane rasprave ukinuo prvostepenu presudu, i odlučio o zahtevima tužioca, tako što je odbio zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da ima pravo svojine po osnovu zajedničkog sticanja u bračnoj zajednici sa majkom tužene sa udelom od 90,73% na ½ predmetnih nepokretnosti i zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da ima veći udeo od 50% na predmetnim pokretnim stvarima, kao i da mu tužena isplati protivvrednost pokretnih stvari, primenom člana 171. stav 1, 176. stav 1. i 177. Porodičnog zakona, jer je smatra da su tužilac i majka tužene izvršili deobu zajedničke imovine, jer su u javni registar prava na nepokretnostima upisana na tužioca i majku tužene, kao suvlasnika na opredeljenim udelima, a da iz utvrđenog činjeničnog stanja ne sledi da je doprinos tužioca u sticanju zajedničke imovine, kako na nepokretnim stvarima, tako i na pokretnim stvarima veći od doprinosa majke tužene i da tužilac nije dokazao da je pokretne stvari stekao isključivo svojim sredstvima za obavljanje svoje delatnosti.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pobijanom presudom pravilno je primenjeno materijalno pravo.

Prema odredbama Porodičnog zakona imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu (član ako su u javni registar prava na nepokretnostima upisana na oba supružnika kao suvlasnika na opredeljenim udelima (član 176. stav 1. zakona). Pretpostavlja se da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki (član 180. stav 2. zakona). Veći udeo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini te drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine (član 180. stav 3. zakona).

Kada se pođe od citiranih odredbi Porodičnog zakona i utvrđenog da je tužilac sa majkom tužene bio u bračnoj zajednici od 1992. godine do maja 2006. godine, da su živeli i radili u ..., gde su ostvarivali prihode i da su u toku trajanja bračne zajednice kupili predmetnu parcelu, na kojoj su sagradili stambeni objekat, koji je useljen krajem 1999. godine, da su na nepokretnostima u list nepokretnosti upisani sa po ½ dela, to je drugostepeni sud pravilno zaključio da se ima smatrati da su tužilac i majka tužene izvršili deobu zajedničke imovine tokom trajanja bračne zajednice, jer su u javni registar prava na predmetnim nepokretnostima upisana na oba supružnika, kao suvlasnika na opredeljenim udelima, a tužilac nije dokazao da je njegov udeo u sticanju veći, sa kojih razloga se neosnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava i veći doprinos tužioca u sticanju zajedničke imovine. Tužilac nije dokazao da je njegov doprinos u sticanju zajedničke imovine veći, iako je izveden dokaz veštačenjem, s obzirom da je izveden dokaz veštačenjem od strane sudskog veštaka poljoprivredne struke, na predlog tužioca, a koji sudski veštak nije odgovarajuće struke kada je u pitanju doprinos u sticanju zajedničke imovine, pa je stoga pravilno odbijen predlog tužioca od strane drugostepenog suda da se na okolnost sticanja u bračnoj zajednici izvede dokaz veštačenjem od strane sudskog veštaka odgovarajuće struke, jer se takav predlog ne može podneti pred drugostepenim sudom, odnosno u postupku po žalbi. Stoga je pravilan zaključak drugostepenog suda da je doprinos tužioca i majke tužene u sticanju pokretnih stvari jednak i da se neosnovano revizijom ukazuje na ostvarena visoka primanja tužioca tokom trajanja bračne zajednice, te da je stoga njegov doprinos u sticanju znatno veći, osim toga prihodi iz zarade su samo jedan od kriterijuma kod utvrđivanja udela u zajednički stečenoj imovini tokom trajanja bračne zajednice, u ovom slučaju pravilno je vrednovan doprinos majke tužene u sticanju zajedničke imovine, s obzirom da je utvrđeno da su tužilac i majka tužene živeli i radili u ... za sve vreme trajanja bračne zajednice, da je majka tužene obavljala i poslove u domaćinstvu, a tužilac imao obavezu da izdržava svoje dvoje dece iz prethodnog braka. Neosnovano se revizijom ukazuje da pokretne stvari služe za obavljanje delatnosti tužioca i da su stoga njegova isključiva svojina, s obzirom da to ne proizlazi iz utvrđenog činjeničnog stanja.

Sa napred navedenih razloga, odlučeno je kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić