.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 13578/2022
30.11.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., Grad ..., čiji je punomoćnik Branislav Cvetković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., po tužbi radi utvrđenja prava svojine i po protivtužbi radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zaječaru Gž 974/21 od 12.05.2022. godine, u sednici održanoj 30.11.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zaječaru Gž 974/21 od 12.05.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Zaječaru Gž 974/21 od 12.05.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Boru P 233/20 od 18.05.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi pravo svojine tužioca na putničkom vozilu marke „Fiat“ model „...“ godina proizvodnje 2007, boja crna metalizirana, sa brojem šasije i reg. oznake. bliže označenom u tom stavu izreke, što je tuženi dužan da prizna i trpi da se predmetno vozilo kod nadležnih organa odjavi sa njegovog imena i registruje na ime tužioca. Stavom drugim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev kojim je traženo da se tužilac-protivtuženi obaveže da tuženom-protivtužiocu isplati na ime duga 500 evra sa domicilnom kamatom Evropske banke, počev od 01.03.2020. godine do isplate, u dinarskoj protivvrednosti prema najpovoljnijem kursu u mestu plaćanja. Stavom trećim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi pravo svojine tuženog- protivtužioca na putničkom vozilu marke „Micro compact Car Smart“ model „...“ godina proizvodnje 2001, boja 00 višebojno, sa brojem šasije, motora i reg. oznake. bliže označene u tom stavu izreke, što je tužilac-protivtuženi dužan da prizna i trpi da se predmetno vozilo kod nadležnih organa registruje na ime tuženog- protivtužioca. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Višeg suda u Zaječaru Gž 974/21 od 12.05.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke, kao i odluka o troškovima postupka iz stava četvrtog izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Ceneći ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da iz navoda revizije tužioca ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, a ni potreba novog tumačenja prava. Imajući ovo u vidu, kao i da se u konkretnom slučaju radi o parnici radi utvrđenja prava svojine na putničkom vozilu i isplate preostalog dela cene za isto, u kojoj odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, a da tužilac u reviziji ne ukazuje na drugačije odluke drugostepenih sudova i Vrhovnog kasacionog suda, to nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku(„Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), pa je u skladu s tim i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari, podneta je 18.05.2020. godine, radi utvrđenja prava svojine na putničkom vozilu, a u tužbi je označena vrednost predmeta spora iznosom od 10.000,00 dinara. Revizijom se pobija drugostepena presuda u delu odluke po tužbi tužioca.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Stavom 4. istog člana propisano da se kao sporovi male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2). Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi se o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na utvrđenje i činidbu, a tužilac je u tužbi vrednost predmeta spora označio iznosom od 10.000,00 dinara, koji iznos ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužilaca nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
