.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 13596/2022
30.11.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Vladislasve Milićević i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik u postupku po reviziji Ivan Živanović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Slavica Ćosić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6961/19 od 03.02.2022. godine, u sednici održanoj 30.11. 2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6961/19 od 03.02.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6961/19 od 03.02.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 1607/18 od 18.04.2019. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda P 1607/18 od 13.01.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju 3R 750/03, overen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu dana 26.11.2013. godine, u delu člana 1. i člana 4. Kojim je raspolagano sa 1/3 idealnih delova kuće, što je tuženi obavezan da prizna i trpi. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da se utvrdi da je ništav prethodno označeni ugovor o doživotnom izdržavanju u delu kojim je raspolagano sa 1/3 prava korišćenja na katastarskim parcelama br. .. i .. na kojima je sagrađena kuća i puta označenog kao katastarska parcela br. .. . Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da naknadi tužiocu troškove postupka u iznosu od 94.143,50 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6961/19 od 03.02.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavovima drugom i trećem izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju tužioca.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).
Ceneći ispunjenost gore navedenih uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da iz navoda revizije tužioca ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, a ne postoji ni potreba novog tumačenja prava niti neujednačena sudska praksa. Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi odluku o (delimičnoj) neosnovanosti tužbenog zahteva doneli uz pravilnu primenu materijalnog prava - Zakona o obligacionim odnosima, u situaciji kada je utvrđeno da je pokojni otac stranaka bio titular 1/3 prava korišćenja zemljišta na kojem je sagrađena porodična kuća u vreme sačinjavanja spornog ugovora o doživotnom izdržavanju i da nema nezakonitosti u raspolaganju ovim pravom navedenim pravnim poslom, a u korist tuženog. Pored toga, tužilac nije uz reviziju dostavio niti se pozvao na presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju sudova u istoj ili istovetnoj činjenično pravnoj situaciji. Imajući u vidu da u parnici radi utvrđenja ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovoj parnici nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je u skladu s tim odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 22.06.2012. godine i označena je vrednost predmeta spora od 15.000,00 dinara, koja ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Tužiocu je priznat trošak takse za odluku suda od 2.500,00 dinara, što prema važećem Zakonu o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“ broj 28/94,...95/18) odgovara vrednosti predmeta spora do 100.000,00 dinara, koja predstavlja i vrednost predmeta spora pobijanog dela ove pravne stvari.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi zakonom propisani cenzus za dopuštenost revizije po članu 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena.
Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
