Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
Rev 1361/05
01.12.2005. godina
Beograd

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Slobodana Dražića, predsednika veća, Jelene Borovac, Vlaste Jovanović, mr Ljubice Jeremić i Biljane Dragojević, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA, čiji je punomoćnik AB, advokat, protiv tuženih \"BB", koga zastupa VV, diplomirani pravnik i Opštine Bečej u Bečeju, koju zastupa Javni pravobranilac Opštine Bečej, radi ponavljanja pravnosnažno okončanog postupka, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Okružnog suda u Novom Sadu Gž. br. 2497/04 od 02.3.2005. godine, u sednici održanoj 01.12.2005. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Novom Sadu Gž. br. 2497/04 od 02.3.2005. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Opštinskog suda u Bečeju P. br. 268/96 od 29.12.2003. godine, odbijen je kao neosnovan predlog tužioca za ponavljanje postupka koji je pravnosnažno okončan presudom Opštinskog suda u Bečeju P. br. 268/96 od 12.3.2001. godine.

Rešenjem Okružnog suda u Novom Sadu Gž. br. 2497/04 od 02.3.2005. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno navedeno rešenje.

Protiv rešenja Okružnog suda u Novom Sadu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijano rešenje Okružnog suda u Novom Sadu u smislu čl. 386. u vezi čl. 400. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda iz čl. 354. st. 2. tač. 11. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a ni u reviziji se konkretno ne ukazuje na druge povede ovog zakona zbog kojih se u smislu čl. 385. st. 1. tač. 1. i 2. ZPP, revizija može izjaviti.

Tužilac je tražio ponavljanje postupka pravnosnažno okončanog presudom Okružnog suda iz razloga predviđenog čl. 421. st. 1. tač. 9. ZPP, zbog mogućnosti upotrebe novog dokaza zbog koga bi za njega mogla biti doneta povoljnije odluka. Novi dokaz na kome se zasniva predlog za ponavljanje postupka je presuda Vrhovnog suda Srbije Rev. br. 3536/01 od 24.4.2002. godine, u kojoj je izraženo pravno stanovište da se nesmetanim korišćenjem stana u dužem vremenskom periodu uz saglasnost davaoca stana na korišćenje može steći stanarsko pravo i bez dobijanja akta o dodeli stana i bez zaključenog ugovora o korišćenju, zbog koje bi prema navodima predloga, za tužioca u postupku čije ponavljanje traži bila doneta povoljnija odluka.

Pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da izmenjena pravna stanovišta Vrhovnog suda o pojedinim pravnim pitanjima ne predstavljaju nove dokaze u smislu čl. 421. st. 1. tač. 9. ZPP, niti se radi o novim činjenicama za koje tužilac nije ranije znao, a u prisustvu koji bi za njega mogla doneta povoljnija odluka.

Imajući u vidu da se revizijskim navodima ne dovodi u pitanje pravilnost pobijanih rešenja, Vrhovni sud Srbije je odlučio kao u izreci, na osnovu čl. 393. u vezi čl. 400. ZPP.

Predsednik veća – sudija,

Slobodan Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

JK