Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u vanparničnoj stvari predlagača AA, BB, VV, GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ, ZZ, II, JJ, KK, svih iz..., i LL iz LJLJ, koje zastupa zajednički punomoćnik Vuleta Stevanović, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača Direkcije za urbanizam i izgradnju JP Kruševac, sada JP za urbanizam i projektovanje Kruševac, koju zastupa direktor Vojkan Tutulić, Grada Kruševca, čiji je zastupnik Gradski pravobranilac i Republike Srbije – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi naknade, odlučujući o reviziji predlagača AA, BB, VV, GG, DD, ĐĐ i EE i reviziji protivnika predlagača Republike Srbije - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede izjavljenim protiv rešenja Višeg suda u Kraljevu Gž 809/21 od 10.05.2022. godine, u sednici održanoj 17.04.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji predlagača AA, BB, VV, GG, DD, ĐĐ i EE izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kraljevu Gž 809/21 od 10.05.2022. godine u preinačujućem delu (stav prvi izreke – drugi pasus označen pod 2. kojim je preinačeno prvostepeno rešenje u stavu prvom izreke koji se odnosi na naknadu za kat. parcele .., .., .., .., .., .., .. i delove kat. parcela .., .., .., .. i .., sve KO Kruševac) i o reviziji protivnika predlagača Republike Srbije – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kraljevu Gž 809/21 od 10.05.2022. godine u preinačujućem delu (stav drugi izreke kojim je preinačena odluka o troškovima parničnog postupka sadržana u stavu sedmom izreke prevostepenog rešenja) i u potvrđujućem delu (stav treći izreke kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje u stavu drugom izreke).

ODBACUJU SE, kao nedozvoljene, revizija predlagača AA, BB, VV, GG, DD, ĐĐ i EE izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kraljevu Gž 809/21 od 10.05.2022. godine u preinačujućem delu (stav prvi izreke – drugi pasus označen pod 2. kojim je preinačeno prvostepeno rešenje u stavu prvom izreke koji se odnosi na naknadu za kat. parcele .., .., .., .., .., .., .. i delove kat. parcela .., .., .., .. i .., sve KO Kruševac) i revizija protivnika predlagača Republike Srbije – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kraljevu Gž 809/21 od 10.05.2022. godine u preinačujućem delu (stav drugi izreke kojim je preinačena odluka o troškovima parničnog postupka sadržana u stavu sedmom izreke prevostepenog rešenja) i u potvrđujućem delu (stav treći izreke kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje u stavu drugom izreke).

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Kruševcu R1 96/20 od 26.11.2020. godine, stavom prvim izreke, obavezan je protivnik predlagača Grad Kruševac da predlagačima AA, BB, VV, GG i DD svakoj u kvoti od po 1/6 idealnih delova i predlagačima ĐĐ i EE u kvoti od ukupno 1/6 idealna dela isplati po osnovu naknade za oduzeto i otuđeno zemljište i to: kat. parcele .., .., .., .., .., .., .., .., .. i delova kat. parcela .., .., .., .., .. i kat. parcelu .., sve KO Kruševac, koje su sve nastale od ranije kat. parcele .. i dela kat. parcele .., obe KO ..., ukupan iznos od 27.499.500,00 dinara, računajući 4.500,00 dinara po 1 m2, i to: predlagačima AA, BB, VV, GG i DD iznose od po 4.583.250,00 dinara, a predlagačima ĐĐ i EE u iznosu od ukupno 4.583.250,00 dinara, u roku od 15 dana po pravnosnažnosti odluke, sve po osnovu pravnosnažnog rešenja nadležnog organa uprave Komisije za vođenje postupka i donošenja rešenja po zahtevima za povraćaj zemljišta koje je u društvenu svojinu prešlo po osnovu PZF i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda br. 461-42/92 od 13.01.2015. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je protivnik predlagača Republika Srbija – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da prelagačima i to: AA, BB, VV, GG i DD svakoj u kvoti od po 1/6 idealna dela, a predlagačima ĐĐ i EE u kvoti od ukupno 1/6 idealna dela, isplati po osnovu naknade za oduzeto i otuđeno zemljište i to: za kat. parcelu .., njivu druge klase, u površini od 0.25,93 ha, naknadu u ukupnom iznosu od 518.600,00 dinara i to predlagačima AA, BB, VV, GG i DD svakoj po 86.433,33 dinara, a predlagačima ĐĐ i EE u iznosu od ukupno 86.433,33 dinara, koja naknada se ima isplatiti u jednakim tromesečnim ratama u roku od 10 godina, počev od isteka godinu dana od dana pravnosnažnosti odluke, sa kamatom u visini rasta cena na malo prema poslednjim podacima Republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a od dana dospelosti svake rate do isplate, sve po osnovu pravnosnažnog rešenja nadležnog organa uprave – Komisije za vođenje postupka i donošenja rešenja po zahtevima za povraćaj zemljišta koje je u društvenu svojinu prešlo po osnovu PZF i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda br. 461-42/92 od 13.01.2015. godine. Stavom trećim izreke, obavezan je protivnik predlagača Grad Kruševac da predlagačima AA, BB, VV, GG i DD svakoj u kvoti od po 2/24 idealna dela, predlagačima ĐĐ i EE u kvoti od ukupno 2/24 idealna dela, predlagaču ŽŽ u kvoti od 6/24 idealna dela, predlgaču ZZ u kvoti od 3/24 idealna dela i predlagačima II, JJ i KK u kvoti od ukupno 3/24 idealna dela, isplati po osnovu naknade za oduzeto i otuđeno zemljište i to: za kat. parcelu .., njiva treće klase, površine 0.62,21 ha, KO ... naknadu u ukupnom iznosu od 933.150,00 dinara i to: predlagačima AA, BB, VV, GG i DD svakoj po 77.762,50 dinara, predlagačima ĐĐ i EE u iznosu od ukupno 77.762,50 dinara, predlagaču ŽŽ u iznosu od 233.287,50 dinara, predlagaču ZZ u iznosu od 116.643,75 dinara i predlagačima II, JJ i KK u iznosu od ukupno 116.643,75 dinara, koja naknada se ima isplatiti u jednakim tromesečnim ratama u roku od 10 godina počev od isteka godinu dana od dana pravnosnažnosti odluke, sa kamatom u visini rasta cene na malo prema poslednjim podacima Republičkog organa nadležnog za poslove statistike a od dana dospelosti svake rate do isplate, sve po osnovu pravnosnažnog rešenja nadležnog organa uprave – Komisije za vođenje postupka i donošenja rešenja po zahtevima za povraćaj zemljišta koje je u društvenoj svojini prešlo po osnovu PZF i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda br. 461-42/92 od 13.01.2015. godine. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao nesonovan predlog predlagača podnet protiv protivnika predlagača Direkcije za urbanizam i izgradnju JP Kruševac, sada JP za urbanizam i projektovanje Kruševac, radi isplate naknade za oduzeto i otuđeno zemljište i to: kat. parcele .., .., .., .., .., .., .., .., .. i delove kat. parcela .., .., .., .., .. i kat. parcela .., sve KO Kruševac. Stavom petim izreke, odbijen je kao neosnovan predlog predlagača ŽŽ, rođene ..., iz ... podnet protiv protivnika predlagača Grada Kruševca i Republike Srbije – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede radi isplate naknade za oduzeto i otuđeno zemljište i to kat. parcele: .., .., .., .., .., .., .., .., .. i delove kat. parcela .., .., .., .., .., .., sve KO Kruševac, .. njiva druge klase u površiniod 0.25,93 ha KO ... i .. njiva treće klase, površine 0.62,21 ha, KO ... . Stavom šestim izreke, odbijen je kao neosnovan predlog protivnika predlagača Grada Kruševca za naknadu troškova postupka. Stavom sedmim izreke, obavezani su protivnici predlagača Grad Kruševac i Republika Srbija – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da predlagačima naknade troškove vanparničnog postupka u iznosu od 1.211.500,00 dinara.

Rešenjem Višeg suda u Kraljevu Gž 809/21 od 10.05.2022. godine, stavom prvim izreke, preinačeno je prvostepeno rešenje u stavu prvom izreke, tako što je: 1) obavezan protivnik predlagača Grad Kruševac da po osnovu naknade za oduzeto i otuđeno zemljište i to kat. parcele: .., .., .. i dela kat.parcele .., sve KO Kruševac, koje su nastale od ranije kat. parcele .. i dela kat. parcele .., obe KO ..., na osnovu rešenja Komisije za vođenje postupka i donošenja rešenja po zahtevima za povraćaj zemljišta koje je u društvenu svojinu prešlo po osnovu PZF i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda br. 461-42/92 od 13.01.2015. godine isplati iznos od ukupno 6.948.000,00 dinara i to predlagačima: AA, BB, VV, GG i DD iznose od po 1.158.000,00 dinara, a predlagačima ĐĐ i EE iznos od ukupno 1.158.000,00 dinara, kao solidarnim poveriocima i 2) obavezan protivnik predlagača Grad Kruševac da po osnovu naknade za oduzeto i otuđeno zemljište, kat. parcele .., .., .., .., .., .., .. i delove kat. parcela .., .., .., .. i .., sve KO Kruševac, koje su nastale od ranije katastarske parcele .. i dela katastarske parcele .., obe KO ..., na osnovu pravnosnažnog rešenja Komisije za vođenje postupka i donošenja rešenja po zahtevima za povraćaj zemljišta koje je u društvenu svojinu prešlo po osnovu PZF i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda br. 461-42/92 od 13.01.2015. godine, da isplati iznos od ukupno 20.551.500,00 dinara i to predlagačima AA, BB, VV, GG i DD iznose od po 3.425.250,00 dinara, a predlagačima ĐĐ i EE iznos od ukupno 3.425.250,00 dinara kao solidarnim poveriocima u roku od 10 godina, u jednakim tromesečnim ratama počev od isteka godinu dana od dana pravnosnažnosti odluke sa kamatom u visini rasta cena na malo prema poslednjim podacima Republičkog organa nadležnom za poslove statistike, a od dana dospelosti svake rate do isplate. Stavom drugim izreke, preinačeno je prvostepeno rešenje u stavovima šestom i sedemom izreke, tako što su obavezani protivnici predlagača Grad Kruševac i Republika Srbija – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da predlagačima naknade troškove vanparničnog postupka u iznosu od 941.500,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe protivnika predlagača Grada Kruševca i Republike Srbije i potvrđeno prvostepeno rešenje u stavovima drugom, trećem, četvrtom i petom izreke.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, blagovremeno su izjavili revizije predlagači AA, BB, VV, GG, DD, ĐĐ i EE u preinačujućem delu (stav prvi izreke - drugi pasus označen pod 2.), a protivnik predlaga Republika Srbija – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Direkcija za vode u preinačujućem delu (stav drugi izreke kojim je preinačena odluka o troškovima parničnog postupka sadržana u stavu sedmom izreke prvostepenog rešenja, s tim što je u reviziji usled očigledne omaške u pisanju navedeno da je reč o odluci sadržanoj u stavu četvrtom izreke prvostepenog rešenja) i u potvrđujućem delu (stav treći izreke kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje u stavu drugom izreke) zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što su predložili da se o njihovim revizijama odluči kao o izuzetno dozvoljenim, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Protivnik predlagača Grad Kruševac je podneo odgovor na reviziju predlagača.

Prema članu 404. stav 1. Zakona parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/22 - dr. zakon), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.

Odluke u vanparničnoj stvari kao što je ovde reč zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. U ovom slučaju, predmet je određivanje novčane naknade za faktički eksproprisano zemljište pravnom prethodniku predlagača koje mu je svojevremeno oduzeto po osnovu PZF i konfiskacijom zbog neizvršenja ugovornih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda, a koje im po njihovima zahtevima nije moglo biti vraćeno zbog čega su rešenjem Komisije za vođenje postupka po zahtevima za povraćaj zemljišta koje je u društvenu svojinu prešlo po navedenom pravnom osnovu br. 461-42/92 od 13.01.2015. godine kao obveznici naknade određeni protivnici predlagača: Direkcija za urbanizam i izgradnju JP Kruševac, sada JP za urbanizam i projektovanje Kruševac, Grad Kruševac i Republika Srbija - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (svako od njih samostalno za parcele bliže navedene u izreci tog rešenja). Utvrđeno je da je deo predmetnog zemljišta promenio pravni status tako što je od poljoprivrednog zemljišta postalo gradsko građevinsko zemljište (a deo tog zemljišta je izgrađeno zemljište), dok je deo ostao u statusu poljoprivrednog zemljišta shodno čemu je utvrđena visina pripadajuće naknade na osnovu procene Ministarstva finansija - Poreske uprave i veštačenjem preko veštaka poljoprivredne struke zavisno od pravnog statusa zemljišta, odnosno vrste zemljišta i namene (za kat. parcele .., .., .., .., .., .., .. i delove kat. parcela .., .., .., .. i .., sve KO Kruševac utvrđeno je da su izgrađeno zemljište u smislu člana 90. Zakona o planiranju i izgradnji) i određena isplata na način i u rokovima bliže izloženim u nižestepenim odlukama (zavisno od vrste zemljišta).

Pravilno je drugostepenom odlukom – delom koji se pobija revizijom predlagača preinačena prvostepena odluka u pogledu načinu i roka isplate naknade (u jednakim tromesečnim ratama počev od isteka godinu dana od dana pravnosnažnosti odluke sa kamatom u visini rasta cena na malo prema poslednjim podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a od dana dostavljanja svake rate do isplate) za kat. parcele .., .., .., .., .., .., .. i delove kat. parcela .., .., .., .. i .., sve KO Kruševac od staren Grada Kruševca, imajući u vidu da je reč o izgrađenom zemljištu u smislu člana 90. Zakona o planiranju i izgradnji, jer se u pogledu ostalog građevinskog zemljišta primenjuje rok iz člana 12.b stavovi 1. i 3. Zakona o PZF, za razliku od isplate naknade za neizgrađeno građevinsko zemljište koja se izuzima iz opštih odredbi Zakona o PZF-u tako što se pravo na naknadu ostvaruje na način, u rokovima i postupku utvrđenim Zakonom kojim se uređuje građevinsko zemljište (član 1. stav 5. i član 12.b stav 2. Zakona o PZF), zbog čega se primenjuje opšte pravilo koje važe za eksproprijaciju gradskog građevinskog zemljišta (a to je ovde Zakon o eksproprijaciji koji ne reguliše rok za isplatu), pa se primenjuje rok od 15 dana iz Zakona o parničnom postupku. Pravilnom primenom materijalnog prava nižestepeni sudovi su obavezali Republiku Srbiju da plati utvrđenu naknadu predlagačima za kat. parcele bliže navedene u stavu trećem izreke prvostepene odluke (koji je potvrđen pobijanom drugostepenom odlukom), a koje su poljoprivredno zemljište, s obzirom na to da se ne radi o situaciji na koju se odnosi pravno shvatanje VKS usvojeno na sednici od 28.02.2000. godine a to je suspidijarno jemstvo opštine i Republike Srbije u smislu 12. stav 3. Zakona o PZ (na koje se revizija Republike Srbije poziva), već o situaciji iz člana 12. stav 2. ovog zakona jer se oduzeto zemljište sada nalazi u privatnoj svojini lica kojem je Direkcija za vodu otuđila oduzeto zemljište, zbog čega je konačnim rešenjem Komisije za vođenje postupka po zahtevima za povraćaj zemljišta koje je u društvenu svojinu prešlo po navedenom pravnom osnovu br. 461-42/92 od 13.01.2015. godine revident označen kao jedini obveznik isplate naknade za to zemljište.

O pravu predlagača kao pravnih sledbenika ranijeg sopstvenika na naknadu i obavezi protivnika predlagača na isplatu naknade nižestepeni sudovi su odlučili pravilnom primenom materijalnog prava u smislu članova 1., 5.,7. i 9. stav 3. i 12. stav 2. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda – Zakon o PZF („Službeni glasnik RS“ br. 18/91, 20/92 i 42/98) i članova 2. stav 2., 4. i 12.b Uredbe o sprovođenju Zakona o PZF („Službeni glasnik RS“ br. 41/91), članova 41. stav 1. i 42. stav 2. po propisima za utvrđivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost prema sadašnjem karakteru zemljišta, Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“, br. 33/95 i „Službeni list SRJ“, br. 16/01 i „Službeni glasnik RS“, br. 20/09 i 106/16) i Zakona o planiranju i izgradnji, u vezi člana 58. Ustava Republike Srbije i člana 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, imajući u vidu sadašnji status zemljišta, tako da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji predlagača i protivnika predlagača, primenom člana 404. ZPP. Pravno stanovište izraženo u pobijanoj odluci u skladu je sa postojećom sudskom praksom revizijskog suda u primeni i tumačenju materijalnog prava kod određivanja novčane naknade za zemljište koje je po osnovu Zakona o PZF prešlo u društvenu svojinu, a s obzirom na status tog zemljišta u vreme određivanje naknade. Takođe, tržišna vrednost nepokretnosti je utvrđena na način koji ne odstupa od pravnog shvatanja o određivanju visine naknade za građevinsko zemljište, izraženog u brojnim sudskim odlukama Vrhovnog kasacionog suda i Ustavnog suda, da sud prilikom određivanja visine naknade nije vezan isključivo procenom poreske uprave, već je ovlašćen da izvede dokaz veštačenjem i visinu naknade odredi primenom kriterijuma koje je veštak uzeo u obzir prilikom određivanja tržišne vrednosti konkretne parcele, kao u ovom slučaju.

Pored toga, revizijom Republike Srbije napada se i odluka o troškovima postupka, čiji se obračun vrši u svakom postupku pojedinačno i predstavlja činjenično pitanje svakog konkretnog postupka. Nema potrebe za odlučivanjem o reviziji, radi ujednačavanja sudske prakse povodom odluke suda o visini troškova postupka, imajući u vidu da sudovi o troškovima odlučuju u svakom konkretnom slučaju, ceneći odredbe Zakona o parničnom postupku kojima je regulisano odlučivanje o zahtevima stranaka za naknadu troškova.

Iz iznetih razloga, ocenjeno je da nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi da se prihvati odlučivanje o revizijama kao izuzetno dozvoljenim. Na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljenih revizija u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni sud je našao da su revizije predlagača i protivnika predlagača nedozvoljene.

Postupak je započet predlogom za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost podnetim 09.10.2019. godine, a vrednost predmeta spora (pobijanog dela) iznosi za predlagače - revidente AA, BB, VV, GG, DD po 86.433,33 dinara (po 736,00 evra), a za predlagače ĐĐ i EE po 43.216,66 dinara (po 368 evra), dok vrednost predmeta spora (pobijanog dela) za Republiku Srbiju kao revidenta iznosi 518.600,00 dinara.

Odredbom člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Na osnovu odredbe člana 479. stav 6. istog zakona, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako je vrednost pobijanog dela pravnosnažne odluke po reviziji predlagača manja od 3.000 evra, njihova revizija nije dozvoljena u smislu članova 468. stav 1. i 479. stav 6. ZPP bez obzira na preinačenje. S druge strane, kako je vrednost pobijanog dela pravnosnažne odluke po reviziji protivnika predlagača manja od 40.000 evra, pa ne prelazi imovinski cenzus za dozvoljenost revizije, to ni njegova revizija nije dozvoljena.

Nije dozvoljena ni revizija protivnika predlagača protiv odluke o troškovima parničnog postupka.

Dozvoljenost revizije protiv rešenja drugostepenog suda regulišu odredbe člana 420. Zakona o parničnom postupku. Navedenom odredbom propisano je, da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim se postupak pravnosnažno okončava (stav 1. ovog člana), dok je u stavom 6. navedenog člana propisano, da se u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude. Zakon o parničnom postupku u članu 28. propisuje, da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1.) dok se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2.). Prema tome, pod glavnim zahtevom u smislu navedenog člana podrazumeva se zahtev stranke zbog koga se postupak vodi, dok se sporednim traženjem smatraju zahtevi stranke koji su akcesorne prirode u odnosu na glavni zahtev.

Imajući u vidu da je revizija izjavljena protiv rešenja kojim je odlučeno o troškovima postupka, što ne predstavlja glavni zahtev, već sporedno potraživanje, to revizija protivnika predlagača izjavljena protiv ove vrste odluke, nije dozvoljena primenom člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. ZPP. Revizija ovde nije dozvoljena ni po članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP, s obzirom da je drugostepeni sud preinačio odluku o troškovima postupka, kao sporednom potraživanju.

Na osnovu članova 413. i 420. stav 6. ZPP-a u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković