Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijskim navodima kojima se osporava urednost dostave tužbe tuženom na odgovor i ispunjenost uslova za postavljanje privremenog zastupnika tuženom u postupku pred prvostepenim sudom, zapravo se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 7. ZPP, koja nije bila predmet ocene ovog suda, jer se radi o povredama koje se ne mogu smatrati revizijskim razlogom u smislu odredbe člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je bio vlasnik Preduzeća „...“, koje se bavilo izgradnjom objekata. Kako su tužilac i tuženi bili dugogodišnji prijatelji, tužilac je tuženom pozajmio iznos od 85.000 evra, radi izgradnje objekta u ulici ... br. ..., bivše ... . Od ukupno pozajmljenog novca, tuženi je tužiocu vratio iznos od 4.000 evra o čemu je dana 04.03.2010. godine sastavljena pismena izjava kojom je tuženi potvrdio da je od tužioca u više navrata primio ukupan iznos od 81.000 evra na ime zajedničkih ulaganja, zajedničkih poslova, vezanih za objekat koji se nalazi u ... u ul. ... broj ... . Kako tuženi ostatak duga u navedenom iznosu nije vratio, tužilac je više puta pokušao da preporučenom pošiljkom obavesti tuženog da mu vrati dug, ali je tuženi odbijao prijem.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužilac tuženom navedeni novčani iznos dao na ime zajma, s tim što se tuženi mogao osloboditi vraćanja istog, shodno odredbi člana 308. Zakona o obligacionim odnosima, ukoliko bi tužiocu dao stan u svojinu na napred navedenoj lokaciji, nalazeći da volja tužioca kao ugovorne strane nije bila da sa tuženim zasnuje ugovorni odnos ortakluka radi izgradnje objekta na predmetnoj lokaciji, a između stranaka nije postojala saglasnost volja o bitnim elementima pravnog posla, odnosno po kom osnovu je izvršena predaja novca, da li po osnovu zajma ili po osnovu ortakluka radi zajedničkog ulaganja u izgradnju objekta, pa je tuženi u obavezi da tužiocu izvrši povraćaj primljenog iznosa od 81.000 evra.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili zahtev tužioca kao osnovan.

Članom 557. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se ugovorom o zajmu obavezuje zajmodavac da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili kojih drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca, odnosno istu količinu stvari, iste vrste i istog kvaliteta. Članom 562. stav 1. ZOO propisano je da je zajmoprimac dužan da vrati u ugovorenom roku istu količinu stvari iste vrste i kvaliteta, članom 559. stav 1. ZOO da je zajmodavac dužan predati određene stvari u ugovoreno vreme, a ako rok za predaju nije određen, onda kad to zajmoprimac zatraži.

Odredbom člana 17. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da su strane u obligacionom odnosu dužne da izvrše svoju obavezu i odgovorne su za njeno ispunjenje, a članom 308. stav 1. istog zakona da obaveza prestaje ako poverilac u sporazumu sa dužnikom primi nešto drugo umesto onoga što mu se duguje.

Imajući u vidu da je tužilac tuženom navedeni novčani iznos pozajmio radi izgradnje objekta u ulici ... broj ..., da mu tuženi primljeni iznos novca nije vratio u celosti, niti mu je dao u svojinu stan na navedenoj lokaciji, pa kod pravilno utvrđenog da među strankama nije postojala saglasnost oko bitnih elemenata za nastanak pravnog posla, to je i po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan zaključak nižestepenih sudova da je u konkretnom slučaju između tužioca i tuženog zaključen ugovor o zajmu, kao i da je tuženi u obavezi da tužiocu na ime primljenog zajma vrati iznos od 81.000 evra sa pripadajućom kamatom.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u pitanje pravilnost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je reviziju tuženog odbio kao neosnovanu i odlučio kao u stavu prvom izreke na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Troškovi sastava odgovora na reviziju, ne predstavljaju troškove koji su bili nužni radi vođenja parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić