.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 13623/2022
11.07.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Terzić advokat iz ..., protiv tužene BB čiji je punomoćnik Duško Vučković advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Šapcu Gž 358/2021 od 23.05.2022. godine, na sednici održanoj 11.07.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Šapcu Gž 358/2021 od 23.05.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Loznici P 617/2020 od 26.01.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje, kao vlasnice preduzetničke radnje PTR „Marko AS“ iz Loznice, da se obaveže tužena da joj na ime duga isplati 230 evra u dinarskoj protivvrednosti sa zakonskom zateznom kamatom od 01.06.2014. godine do isplate, 3.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 10.05.2016. godine do isplate i 3.150,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.06.2016. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da naknadi tuženoj troškove parničnog postupka od 46.500,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka.
Presudom Višeg suda u Šapcu Gž 358/2021 od 23.05.2022. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda tako što je na dosuđene iznose kamata dosuđena od podnošenja tužbe, 11.05.2017. godine do isplate, dok je za period do podnošenja tužbe zahtev za kamatu odbijen (stav drugi izreke). O troškovima postupka je odlučeno tako što je preinačeno rešenje o troškovima i odbijen zahtev tužene za naknadu troškova prvostepenog postupka (stav drugi izreke) i tužena obavezana da naknadi tužilji troškove postupka, i to prvostepenog od 85.760,00 dinara (stav treći izreke, kojim je preinačeno rešenje iz stava trećeg prvostepene presude) i žalbenog od 15.130,00 dinara (stav četvrti izreke), oba sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Zakonom o parničnom postupku (u daljem tekstu: ZPP) je propisano da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude; da je revizija uvek dozvoljena ako je: 1) to posebnim zakonom propisano, 2) drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka, 3) drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka; da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela na prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (član 403); da je revizija nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1. i 3), osim iz člana 404. ovog zakona (410. stav 2. tačka 5), kao i u sporovima male vrednosti (član 479. stav 6), pri čemu se sporom male vrednosti smatra spor u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (član 468. stav 1).
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome je postupak pokrenut tužbom od 11.05.2017. godine, kada je dinarska protivvrednost vrednost evra iznosila 123,1856, radi isplate iznosa od 42.073,82 dinara ukupno (zbir dosuđenih iznosa) koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, znači da se radi o sporu male vrednosti, to je revizija tužene nedozvoljena.
Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni sud je imao u vidu da je u konkretnom slučaju pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda, ali nalazi da nema mesta primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP. Naime, navedena odredba može se primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog vanrednog pravnog leka, prema vrednosti spora, odnosno u slučaju kada se radi o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne presude u kojoj je pobijani deo pravnosnažne presude ili označena vrednost predmeta spora ispod granične vrednosti za dozvoljenost revizije, ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ZPP propisano da revizija nije dozvoljena, kao što je to slučaj kada se revizijom pobija odluka u sporovima male vrednosti.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci primenom člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
