Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, pa je našao da je revizija neosnovana (prvostepena presuda je ukidana u režimu novog zakona).

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju dana 22. jula 2010. godine u ... na uličnoj raskrsnici dogodila se saobraćajna nezgoda u kojoj je povređena tužilja, koja je bila suvozač mopeda reg. oznake ..., kojim je upravljala njena drugarica GG, pa je usled neoprezne vožnje moped udario u putnički automobil ''...'' koji je vozio osiguranik drugotuženog, ovde prvotuženi BB. U udesu je tužilja zadobila povredu u vidu potresa mozga – nagnječenje glave, oguljotine kože, istegnuće vrata koje zbirno predstavljaju laku telesnu povredu. Životna aktivnost tužilje smanjena je za 10% sa manifestacijama koje su bliže opisane u nalazu i mišljenju veštaka. Trpela je fizičke bolove jakog intenziteta u trajanju od dva do tri dana i srednjeg intenziteta narednih desetak dana. U momentu udesa odnosno posle saobraćajne nezgode nije trpela primarni strah ali je po dolasku svesti trpela sekundarni strah sve do ukazivanja stručne medicinske pomoći u Opštoj bolnici u ... . Pretrpljeni strah je ostavio izvesne posledice u vidu psihičke napetosti. Prilikom vožnje kao saputnik mopeda tužilja nije nosila zaštitnu opremu (kacigu) i po nalazu i mišljenju veštaka kaciga ne bi znatnije uticala na povredu u vidu potresa mozga koji je tužilja kritičnom prilikom zadobila.

Kod takvog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je u celini odbio tužbeni zahtev (za sve vidove štete) smatrajući da je za saobraćajnu nezgodu isključivo kriv vozač bicikla sa motorom (mopeda) čiji je suvozač bila tužilja, jer nije prilikom kretanja vozila koristila površinu namenjenu za saobraćaj one vrste vozila kojim upravlja iako je ta površina namenjena za tu vrstu vozila postojala. Vozač mopeda je vršila preticanje nepropisno na površini gde je bio zabranjen prelazak iz jedne kolovozne trake u drugu. Nisu se stekli uslovi za primenu pravila o odgovornosti u pogledu sudara motornih vozila iz člana 178. ZOO, pa prvostepeni sud smatra da se deliktna odgovornost raspravlja isključivo po osnovu krivice iz člana 154. u vezi člana 158. ZOO. Vozač putničkog vozila (revident) nije kriv za saobraćajni udes jer se kretao po pravilima Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, pa u konkretnom slučaju nema njegovog doprinosa nastanku štete.

Suprotno, drugostepeni sud smatra da tužilja (suvozač na mopedu koje predstavlja motorno vozilo po članu 7. stav 1. tačka 33. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima) predstavlja treće lice koje ima pravo na naknadu štete po osnovu objektivne odgovornosti (član 178. stav 4. ZOO). Obaveza učesnika na naknadu štete je solidarna i oštećenik (tužilja) ima pravo izbora. Može da tužbom obuhvati oba učesnika u saobraćaju (saobraćajne nezgode) ili samo jednog. U konkretnom slučaju tužilja je imajući pravo izbora iz člana 414. ZOO tužila samo vlasnika automobila (prvotuženog) koji nije kriv za saobraćajni udes i njegovog osiguravača.

Imajući u vidu mogućnost izbora i činjenicu da treće lice ima pravo na naknadu štete po osnovu objektivne odgovornosti (odgovornosti bez krivice) solidarno, pravilno je stanovište drugostepenog suda da je tužbeni zahtev delimično osnovan (da postoji osnov odgovornosti a da je visina štete utvrđena u skladu sa kriterijumima iz člana 200. ZOO).

Neosnovani su revizijski navodi u kojima se ističe da prvotuženi (vozač automobila) ne može biti odgovoran za naknadu štete jer je drugi učesnik u saobraćaju (vozač mopeda) isključivo kriva za saobraćajnu nezgodu i ona je uzročnik štete. Kao što je istaknuto, učesnici saobraćajne nezgode trećem licu (nesporno tužilja to jeste) odgovaraju po osnovu objektivne odgovornosti pa je za ovaj vid štete krivica irelevantna (krivica je poseban osnov odgovornosti). Kod saobraćajnog udesa krivica je relevantna za situacije iz stavova 1, 2. i 3. člana 178 (krivica jednog učesnika, krivica oba učesnika kada se mogu utvrditi udeli i krivica oba učesnika kada se krivica ne može pouzdano utvrditi – odgovaraju na jednake delove ako pravičnost ne zahteva nešto drugo). Pitanje krivice u slučaju štete nanete trećem licu u sudaru motornih vozila je relevantno u regresnoj parnici (član 208. ZOO).

Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić