.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 13658/2022
11.10.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Vesne Mastilović i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar S. Andrić, advokat iz ..., protiv tuženih BB, VV i GG, svi iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Aleksandar K. Filipović, advokat iz ..., radi prava preče kupovine, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1235/21 od 12.05.2022. godine, u sednici održanoj 11.10.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1235/21 od 12.05.2022. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1235/21 od 12.05.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Loznici P 1319/19 od 28.12.2020. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi BB da tužiocu proda i preda u posed pod istim uslovima navedenim u ugovoru OPU 667-2016 od 24.08.2016. godine kp br. .. u potesu ..., po kulturi voćnjak treće klase u površini 0.33.50 ha iz lista nepokretnosti br. .. K.O. ... za ukupnu tržišnu cenu od 250.000,00 dinara, koja je položena u depozit Osnovnog suda u Loznici, što ukoliko ne učini, ova presuda će zameniti ugovor o kupoprodaji nepokretnosti i služiće tužiocu kao pravni osnov za upis kod Republičkog geodetskog zavoda, Službe za katastar nepokretnosti u Loznici bez daljeg učešća prodavca. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove postupka u iznosu od 104.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate, dok je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova postupka preko dosuđenog do traženog iznosa od 208.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženih za naknadu troškova postupka u iznosu od 540.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana donošenja presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1235/21 od 12.05.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe tuženih i potvrđena prvostepena presuda u pobijanom delu kojim je usvojen tužbeni zahtev, obavezani tuženi da tužiocu naknade troškove postupka i odbijen zahtev tuženih za naknadu troškova postupka. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tuženih za naknadu troškova žalbe.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, jer u ovom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava, uzimajući u obzir vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva tužioca. Predmet tužbenog zahteva, o kome je odlučeno pravnosnažnom presudom, jeste povreda prava preče kupovine. Sporno pravno pitanje vezano je za konktretnu činjeničnu podlogu i rešavanje spornog odnosa između stranaka, a sadržina revizije ne ukazuje da je pitanje od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava, odnosno odredbi člana 5. - 10. Zakona o prometu nepokretnosti i odredbi Zakona o obligacionim odnosima. Obrazloženje pobijane presude za odluku ne odstupa od dosadašnjih tumačenja i primene materijalnog prava u vezi sa zakonskim razlozima datim za usvajanje tužbenog zahteva tužioca, zbog čega ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Tuženi uz reviziju nisu dostavili odluke iz kojih bi se mogla zaključiti da u činjenoj i pravnoj situaciji sličnoj ovoj, odnosno kao u ovom slučaju postoje različite sudske odluke odnosno suprotno presuđenje sudova, zbog čega nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Kako je revizija usmerena na razrešenje konkretnog pitanja, to nema mesta odlučivanju o reviziji, kao o posebnoj, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 22.09.2016. godine, a pobijana vrednost predmeta spora je 250.000,00 dinara.
S obzirom da u ovom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tuženih nije dozvoljena na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, sa kojih razloga je na osnovu člana 413. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
