U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca Preduzeće za prevoz i trgovinu „Ekošped“ d.o.o. Novi Pazar, sa sedištem u Novom Pazaru, čiji je punomoćnik Marsel Gogić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2525/21 od 15.11.2021. godine, u sednici održanoj 29.06.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2525/21 od 15.11.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici P 133/19 od 29.06.2021. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je tužena obavezana da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati i to: zbog nemogućnosti korišćenja teretnog motornog vozila iznos od 5.875.177,62 dinara i zbog štete nastale na teretnom motornom vozilu iznos od 538.628,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29.06.2021. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se tužena obaveže da mu isplati zakonsku zateznu kamatu i to: na iznos od 5.875.177,62 dinara za period od 23.03.2020. godine do 28.06.2021. godine i na iznos od 538.628,00 dinara za period od 23.04.2019. godine do 28.06.2021. godine. Stavom trećim izreke, tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 566.038,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2525/21 od 15.11.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe tužioca i tužene i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP (Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 8. ZPP na koju se ukazuje u reviziji, s obzirom da se pravilo o oceni dokaza iz člana 8. ZPP u postupku pred drugostepenim sudom primenjuje samo u situaciji kada se drugostepena odluka donosi posle rasprave održane pred tim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je preduzeće koje je osnovano 1996. godine i poslovalo je i u periodu od 2017. godine do 2019. godine. Tužilac je vlasnik teretnog motornog vozila „Mercedes Benz“ Model ..., reg.oznake ..., a koje je bilo angažovano u transportu robe tokom cele 2017. godine, sa dvočlanom posadom. Navedenim vozilom je 14.12.2017. godine obavljan međunarodni prevoz tereta sa posadom koju su činili AA i BB, zaposleni kod tužioca. Na graničnom prelazu Batrovci, a po nalogu zamenika OJT Sremska Mitrovica došlo je do privremenog oduzimanja predmetnog teretnog vozila od vozača AA, jer je u odnosu na njega ocenjeno da postoji osnovana sumnja da je pokušao da izvrši krivična dela nedozvoljen prelazak državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 2. KZ. Nakon oduzimanja vozilo je smešteno na izlazni carinski terminal graničnog prelaza, pri čemu je otkačena prikolica jer je oduzeto samo vučno vozilo. Protiv vozača AA je vođen krivični postupak, a pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Šidu K 149/18 od 18.12.2018. godine (koja je postala pravnosnažna potvrđivanjem presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 203/19 od 04.03.2019. godine), oslobođen je od optužbe da je pokušao da izvrši krivično delo koje mu je stavljeno na teret i određeno da se teretno motorno vozilo, zajedno sa saobraćajnom dozvolom i startnim ključem vrate vlasniku, ovde tužiocu. Tužiocu je vraćeno teretno vozilo 20.03.2019. godine predajom vozaču na graničnom prelazu Batrovci, u prisustvu advokata i stalnog sudskog veštaka saobraćajne struke. Prilikom preuzimanja teretnog vozila isto nije bilo u voznom stanju, te je odšlepano u mehaničarsku radnju u ..., gde je popravljeno i dovedeno u vozno, odnosno ispravno stanje. Ocenom nalaza i mišljenja veštaka za oblast transporta i veštaka ekonomsko-finansijske struke, utvrđeno je da su na vozilu nastala oštećenja čiji je uzrok stajanje vozila i neadekvatno obezbeđenje istog, koja u slučaju redovne upotrebe i čuvanja vozila ne bi nastala, da ukupna visina obične štete na vozilu iznosi 538.628,00 dinara, koji iznos je bio potreban za dovođenje vozila u stanje pre oduzimanja i koji se odnosi na nabavku delova koji su otuđeni sa vozila ili su propali odnosno oštećeni zbog spoljašnjih uticaja, kao i na popravku oštećenja koja su nastala na vozilu u periodu nakon oduzimanja, kao i da je za tužioca nastala i šteta u vidu izmakle koristi (koju bi imao od upotrebe vozila, koje je korišćeno u međunarodnom transportu, i koje bi bilo konstantno uptrebljavano u periodu kada je bilo oduzeto, s obzirom da se radilo o kamionu sa dvočlanom posadom i da je isti prevozio i prehrambene proizvode i lako kvarljivu robu), u periodu od 14.12.2017. godine do 20.03.2019. godine (461 dan), da izmakla korist iznosi 12.778,78 dinara za svaki dan nemogućnosti korišćenja vozila, i da ukupna šteta za celokupan period za koji je vozilo bilo oduzeto iznosi 5.891.017,58 dinara. Ta visina je utvrđena na osnovu izgubljenih auto dana (ukupno 461), primenom Pravilnika „Srbijatransporta“ – Udruženje drumskih prevoznika, kojim je utvrđena i vrednost auto dana od 108,70 evra (pri čemu je veštak prilikom obračuna vrednosti auto dana imao u vidu sve troškove koji nastaju korišćenjem vozila) odnosno 12.778,78 dinara za svaki dan nemogućnosti korišćenja vozila, po cenama u vreme veštačenja odnosno 29.06.2021. godine (1 evro = 117,5601 dinara).

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da postoji odgovornost tužene za štetu koju je pretrpeo tužilac u smislu odredbe člana 172. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), koja se ogleda u krajnjem ishodu neosnovano vođenog krivičnog postupka protiv vozača tužioca, usled čega je došlo do privremenog oduzimanja vozila tužica, zbog čega je za tužioca nastala šteta. On usled toga nije mogao sa tim vozilom da obavlja delatnost koju je do tada redovno obavljao i koju bi nesumnjivo obavljao i ubuduće da nije došlo do oduzimanja, što je dovelo do nastanka štete u vidu izmakle koristi, kao i do obične štete na vozilu nastale kao posledica stajanja vozila na carinskom terminalu i zbog neadekvatnog čuvanja. Imajući u vidu navedeno nižestepeni sudovi su ocenili da su štetu prouzrokovali organi tužene u vršenju, odnosno u vezi sa vršenjem svojih funkcija, pa je primenom odredaba članova 155, 158. i 189. ZOO odlučeno o osnovanosti tužbenog zahteva.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda odluka drugostepenog suda je zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 189. ZOO, propisano je da oštećenik ima pravo kako na naknadu obične štete, tako i na naknadu izmakle koristi (stav 1), visina naknade štete određuje se prema cenama u vreme donošenja odluke (stav 2), pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem (stav 3).

Saglasno navedenom, izmakla korist ili izgubljena dobit je vid materijalne štete koju oštećeni trpi zbog štetnikove radnje ili propuštanja, a koju (dobit) je mogao realizovati da nije bilo štetne radnje. Stoga izgubljenu dobit čini očekivano uvećanje imovine, pri čemu nije merodavno ono što sam oštećeni očekuje, nego objektivna mogućnost sticanja dobiti, prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima. Takođe, izgubljena dobit se mora vezati za delatnost koju u redovnom toku stvari poverilac obavlja, odnosno za onu vrstu i obim poslovanja koje se po redovnom toku stvari moglo očekivati.

U konkretnom slučaju, tužilac je privatno preduzeće koje je registrovano za prevoz robe u drumskom saobraćaju, koje je poslovalo i u predmetnom periodu od 2017. godine do 2019. godine i vlasnik je teretnog motornog vozila „Mercedes Benz“, koje je bilo angažovano u međunarodnom transportu robe tokom cele 2017. godine sa dvočlanom posadom, do 14.12.2017. godine kada je oduzeto od vozača AA, jer je u odnosu na njega ocenjeno da postoji osnovana sumnja da je pokušao da izvrši krivična dela iz člana 350. stav 2. KZ. Protiv vozača je vođen krivični postupak, a pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Šidu K 149/18 od 18.12.2018. godine oslobođen je od optužbe da je pokušao da izvrši krivično delo koje mu je bilo stavljeno na teret i određeno da se teretno motorno vozilo vrati vlasniku ovde tužiocu, a vraćeno je 20.03.2019. godine. Imajući u vidu navedeno, sporno teretno motorno vozilo je predstavljalo osnovno sredstvo tužioca koje su organi tužene oduzeli. Stoga je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan zaključak nižestepenih sudova da postoji odgovornost tužene za štetu koju je tužilac pretrpeo primenom člana 172. ZOO.

Naime, tužilac je pretrpeo štetu u vidu izgubljene dobiti, jer oduzimanjem teretnog vozila nije mogao da vrši prevoz robe u zemlji i inostranstvu i da time stiče dobit koju bi po redovnom toku stvari izvesno ostvarivao obavljanjem prevozničke delatnosti, zbog čega mu pripada naknada štete na ime izgubljene dobiti zbog nekorišćenja spornog vozila za ceo sporni period od oduzimanja do vraćanja, primenom člana 189. ZOO. Visina izgubljene dobiti određuje se na osnovu novčane vrednosti dobitka koji bi oštećeni osnovano ostvario prema svom uobičajenom načinu poslovanja.

Navodi revizije tužene se neposredno ili posredno odnose na ocenu dokaza i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. Takvi navodi nisu posebno razmotreni budući da u smislu člana 407. stav 2. ZPP ne predstavljaju dozvoljen revizijski razlog. Istovremeno ne dovode u sumnju pravilnost presuđenja i primenu materijalnog prava sadržanog u odredbama Zakona o obligacionim odnosima.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci primenom člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić