Prema navedenoj odredbi zakona revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev za solidarno obavezivanje tuženih da tužiocu isplate dinarsku protivvrednosti 20.000,00 evra, u činjeničnoj i pravnoj situaciji da je tužilac prodao tuženima stan od 46 m2, da je od GG, za cenu od po 20.000,00 evra, kupio dve garsonjere koje je kasnije otuđio DD, a da tužilac nije pružio dokaze za svoje tvrdnje da su, u stvari GG i prvotuženi kao sunvestitiori gradili stanove, da im je on ustupio svoj stan od 46 m2 u zamenu za dve garsonjere, da mu je predata samo jedna, na osnovu čega bi nastala sporna obaveza isplate novčane protivvrednost druge nepokretnosti. Sudovi su ocenili da nema prividnog ugovora niti da postoji drugi pravni osnov iz koga bi nastala neizvršena obaveza prvotuženog, a da drugotužena nije pasivno legitimisana, jer nije učesnik spornog pravnog odnosa, dok se revizijom tužioca pobija ocena izvedenih dokaza.

Imajući u vidu sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odluku o tužbenom zahtevu, te procesnu aktivnost tužioca i sadržinu revizijskih navoda, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni ujednačavanje sudske prakse ili novog tumačenja prava. Sporno pitanje pravnog dejstva disimulovanih ugovora zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom predmetu. Takođe, ne postoji potreba za novim ni ujednačenim tumačenjem prava iz člana 66.ZOO, niti tužilac o tome pruža odgovarajuću pravnu argumentaciju.

Zbog toga je, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

S obzirom da je tužba podneta 21.02.2017. godine i da vrednost predmeta spora pobijanog dela (20.000 evra), ne prelazi merodavni cenzus za dozvoljenost revizije u imovinskopravnim sporovima, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena, pa je primenom člana 403. stav 3. i člana 413. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Odbijen je zahtev tuženih za naknadu troškova odgovora na reviziju, na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer nisu bili potrebni u revizijskom postupku.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić