Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Vesne Popović, Gordane Komnenić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca Privredno društvo za promet i usluge „Vanas“ DOO Beograd, koga zastupa Ivana Stefanović, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., koga zastupa Dragan Lazarević-Laza, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1563/2020 od 28.09.2020. godine, na sednici održanoj 15.04.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1563/2020 od 28.09.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1563/2020 od 28.09.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 544/14 od 28.08.2018. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužilji, na ime duga za neisplaćene zakupnine, isplati iznos od 39.640,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.02.2014. godine pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, višak tužbenog zahteva od dosuđenih 39.640,00 dinara do traženog iznosa od 145.960,00 dinara odbijen je kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se tuženi obaveže da isplati iznos od 1.257.774,00 dinara na ime materijalne štete koju je prouzrokovao na lokalusa zakonskom zateznom kamatom počev od 22.03.2014. godine, kao dana veštačenja, do isplate. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1563/2020 od 28.09.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P 2568/17 od 11.12.2019. godine u delu stava prvog izreke, kojom je obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 31.995,38 eura u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan plaćanja u mestu isplate i u stavu drugom izreke kojim je odlučeno o troškovima postupka. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P 2568/17 od 11.12.2019. godine u preostalom delu stava prvog izreke, kojom je odlučeno o kamati, tako što je obavezan tuženi da tužiocu na dosuđeni iznos od 31. 995,38 eura isplati kamatu po stopi koju propisuje Evropska centralna banka, počev od 18.06.2011. godine pa do 24.12.2012.godine u dinarskoj protivvrednosti koju propisuje NBS na dan isplate, a od 25.12.2012. godine u visini referentne kamatne stope ECB na glavne operacije za refinansiranje, uvećane za 8 procentnih poena. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 2. istog zakona, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pobijanim pravnosnažnom presudom, u potvrđujućem delu, odlučeno je o dugu, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan. O ovom pravu tužioca, nižestepeni sudovi su odlučili primenom odgovarajućih odredaba materijalnog prava, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, a revizijom se ne ukazuje na drugačije odluke sudova, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi duga podneta je 29.11.2011. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 3.000.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, pri čemu vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Vrhovni kasacioni sud je, prilikom ocene dozvoljenosti revizije, imao u vidu član 403. stav 2. tačka 2. ZPP, ali se navedena odredba u konkretnom slučaju ne može primeniti s obzirom da je preinačena prvostepena odluka samo u delu odluke o kamati kao sporednom traženju, u kom slučaju revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić