Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Gžrr1 75/22 od 06.07.2022. godine, prvim stavom izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu Prr1 31/21 od 17.03.2022. godine. Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj po odredbi čl. 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, u smislu člana 404. stav 1.ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, pa je na osnovu člana 404. stav 2. tog zakona odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bivši radnik GIK Banat ad Zrenjanin, nad kojim privrednim društvom je otvoren stečaj rešenjem Privrednog suda u Zrenjaninu St. 157/11 (novi broj St 296/2012) od 11.05.2011. godine. Zaključkom o konačnoj listi utvrđenih i osporenih potraživanja po isplatnim redovima Privrednog suda u Zrenjaninu St. 157/11 od 05.10.2011. godine, ispravljenom listom od 04.12.2012. godine i Zaključkom o ispravci konačne liste od 13.12.2013. godine, tužiocu je priznato prijavljeno potraživanje na ime neisplaćenih zarada i naknada zarade u iznosu od 218.930,57 dinara po osnovu glavnog duga, iznos od 26.340,92 dinara po osnovu obračunate kamate na iznos glavnog duga, iznos od 46.000,00 dinara po osnovu troškova postupka u postupku stečaja i iznos od 1.865,26 dinara po osnovu obračunate kamate na troškove postupka u postupku stečaja. Stečajni postupak je obustavljen nakon prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica rešenjem od 24.10.2012. godine, a nastavljen je postupak u odnosu na stečajnu masu u predmetu St 269/12. Rešenjem Privrednog suda u Zrenjaninu St. 4/2020 od 12.11.2020. godine stečajna masa je brisana iz registra stečajnih masa kod Agencije za privredne registre na osnovu rešenja BSM 277/2020 od 18.12.2020. godine.Rešenjem Privrednog Apelacionog suda u Beogradu Rž St. 5940/19 od 20.01.2020. godine utvrđeno je da je tužiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Zrenjaninu St. 296/12 i naloženo je organima stečaja da u roku od četiri meseca preduzmu sve neophodne mere radi unovčenja imovine stečajnog dužnika. Navedeno privredno društvo je u momentu otvaranja stečaja bilo akcionarsko društvo sa udelom privatnog kapitala od 81,4% i udelom državnog kapitala od 18,6% (akcijski fond 14% i PIO Fond RS 4,6% od ukupnog broja akcija).

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su ocenili da tužilac neosnovano potražuje na ime naknade materijalne štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku isplatu priznatog i neisplaćenog potraživanja na ime neisplaćenih zarada i naknada zarade u skladu sa zaključkom o konačnoj listi potraživanja Privrednog suda u Zrenjaninu St. 157/11 od 05.10.2011. godine. S obzirom na to da nije dokazana uzročno-posledična veza između štete koju tužilac trpi i neadekvatnog postupanja organa tužene u navedenom stečajnom postupku, te da GIK Banat a.d. Zrenjanin u momentu otvaranja stečajnog postupka nije bio stečajni dužnik sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, pošto je u postupku utvrđeno da se radi o akcionarskom društvu sa većinskim udelom privatnog kapitala, to je odbijen tužbeni zahtev jer nisu ispunjeni uslovi za primenu odredbe člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Po oceni Vrhovnog suda, za sada se ne može ispitati pravilnost primenjenog materijalnog prava, jer od bitne činjenice kada je nastalo potraživanje tužioca iz radnog odnosa, zavisi objektivna odgovornost države za naknadu štete. Nižestepeni sudovi su propustili da ocene značaj činjenice da li je država prodala svoj deo kapitala privatnim licima pre ili posle nastanka tužiočevog potraživanja, jer ukoliko je država prodala kapital nakon nastanka tužiočevog potraživanja iz radnog odnosa, ta okolnost ne može da je oslobodi od izvršenja obaveze jer je bila dužna da osigura da novi vlasnik izvrši preuzete obaveze iz radnog odnosa. Iako stečajni dužnik nije više subjekt kojim upravlja država, relevantno je da li su potraživanja iz radnog odnosa nastala pre nego što je izvršena prodaja državnog ili društvenog kapitala.

Imajući u vidu iznete primedbe, u ponovnom postupku prvostepeni sud će utvrdi sve činjenice koje su bitne za donošenje odluke u ovoj pravnoj stvari od čega zavisi i pravilna primena materijalnog prava, a zatim doneti odluku u skladu sa zakonom.

Kako odluka o troškovima postupka zavisi od ishoda odluke o glavnoj stvari, to je i ona ukinuta. Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke ove odluke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković