.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 137/2017
01.02.2017. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marko Krstin, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Šoć, advokat iz ..., radi zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 133/16 od 02.03.2016. godine, u sednici održanoj 01.02.2017. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 133/16 od 02.03.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Bečeju, Sudske jedinice u Novom Bečeju P2 96/15 od 06.10.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud odredi mere zaštite od nasilja u porodici tako što će naložiti tuženoj da se iseli iz kuće u ... u ul. ... broj ..., u roku od 8 dana pod pretnjom izvršenja, zabraniti tuženoj da se približava tužiocu na udaljenosti od najmanje 100 m, zabraniti tuženoj da pristupa u prostor oko mesta stanovanja i mesta rada tužioca kao i svako dalje uznemiravanje tužioca, vređanjem, drskim i bezobzirnim ponašanjem, i na svaki drugi način sa rokom primene od godinu dana od dana donošenja. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 96.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 133/16 od 02.03.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Bečeju, Sudske jedinice u Novom Bečeju P2 96/15 od 06.10.2015. godine.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu reviziju je izjavio tužilac zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...55/14) i našao da revizija tužioca nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ukazivanje na povrede postupka pred prvostepenim sudom koje su ocenjene od strane drugostepenog suda, ne mogu biti revizijski razlog u smislu čl. 407. ZPP .
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su bivši supružnici čiji je brak razveden 06.03.2015. godine. Tužbu za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici tužilac je podneo nakon podnošenja tužbe za razvod braka, u vreme kada su stranke živele zajedno sa svojom zajedničkom decom, u istoj kući, ali su bili odvojeni. Tužilac je živeo u spratnom delu kuće, a tužena u prizemlju. Komunikacija među njima je bila ograničena, vladalo je nepoverenje i netrpeljivost. Centar za socijalni rad ... je u svom nalazu i mišljenju naveo da tužilac nikada nije zatražio bilo kakvu meru, niti se obraćao Centru zbog eventualnog problema nasilja u porodici kao i da tokom razgovora o poveravanju dece, a vezano za postupak razvoda braka, nije istaknut problem vezan za nasilje, te da je tužilac prvi put izrazio strah da ga tužena ne povredi, iako je fizički jači od nje. Prema nalazu Centra, u najboljem interesu porodice bi bilo da se oba postupka pred sudom što pre okončaju kako bi se obezbedila bezbedna i sigurna sredina za život roditelja i dece. Nakon razvoda braka tužena je 29.04.2015. godine podnela tužbu radi zaštite od nasilja u porodici protiv tužioca i Osnovni sud u Bečeju, Sudska jedinica u Novom Bečeju je presudom P2 119/15 od 27.07.2015. godine odredio mere zaštite od nasilja u porodici.
Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su našli da tužilac nije dokazao da je tužena prema njemu učinila bilo koju od radnji koja se može okarakterisati kao ispoljeno nasilje, što se posebno odnosi na ponašanje koje je drsko, bezobzirno i zlonamerno. Iako je nesporno da su odnosi među parničnim strankama duboko poremećeni i da često dolazi do svađa ili rasprava, nije utvrđeno postojanje nijedne konkretne radnje koja bi se mogla kao takva smatrati nasiljem i na osnovu čega bi se zaključilo da ponašanje tužene predstavlja akt nasilja u smislu člana 197. Porodičnog zakona.
Prema odredbi člana 197. Porodičnog zakona („Sl. Glasnik RS“ br.18/15, 72/11-dr.zakon i 6/15), nasilje u porodici je ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo drugog člana porodice, s tim da se nasiljem u porodici naročito smatra nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede, izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenja telesne povrede članu porodice ili njemu bliskom licu, ograničavanje slobode kretanja ili komunikacije sa trećim licima, vređanje kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje.
U konkretnom slučaju, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno stanovište nižestepenih sudova da u radnjama tužene nema obeležja nasilja u porodici u smislu člana 197. Porodičnog zakona, te da tužilac nije dokazao da je tužena prema njemu učinila bilo koju radnju koja se može okarakterisati kao ispoljeno nasilje.
Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani navodi revizije tužioca o pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Navodi revizije koji se odnose na audio snimak kojim je tužilac dokazivao postojanje verbalnog nasilja, su već bili predmet pravilne ocene drugostepenog suda, te isti ne utiču na donošenje drugačije odluke.
Sud je imao u vidu i ostale revizijske navode, ali ih u smislu člana 414. stav 2. ZPP nije posebno obrazlagao jer se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi koji su već bili predmet pravilne ocene drugostepenog suda.
Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Ljubica Milutinović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
