Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac i tuženi su izjavili revizije zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac i tuženi su dostavili i odgovore na revizije u kojima su osporili u potpunosti navode suprotne strane.

Ispitujući pobijanu presudu u granicama revizijskih razloga propisanih odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je našao da su revizije tužioca i tuženog osnovane.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Pozivanje na bitne povrede odredaba parničnog postupka pred prvostepenim sudom nije razlog za izjavljivanje revizije primenom člana 407. ZPP.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja pred prvostepenim sudom proizlazi, da je tuženi povredio moralna i imovinska autorska prava tužioca neovlašćenim snimanjem kviza „...“ po formatu tužioca - sinopsisa za kviz koji predstavlja originalnu duhovnu tvorevinu autora i to beleženjem kviza „...“ na nosaču zvuka i slike i njegovim emitovanjem na programu Televizije „B92“, u vlasništvu tuženog i to sve bez plaćanja autorske naknade tužiocu. Prva epizoda kviza „...“ emitovana je na televiziji tuženog dana ...2017. godine a ostale zaključno sa ...2019. godine kada je emitovana poslednja premijerna epizoda. Ukupno emitovano je 267 premijera, koje su prikazane u udarnom terminu na televiziji tuženog. Posle emitovanja poslednje premijerne emisije, emitovano je ukupno 1.129 repriza emisija kviza (od 22.03.2019. godine do 02.07.2019. godine).

Prema nalazu Komisije veštaka za oblast autorskog prava, pri utvrđivanju visine imovinske štete mora se poći od tržišne vrednosti konkretnog autorskog dela vezane za stvaranje i korišćenje istog, ali i od elemenata autorskog dela koji doprinose kvalitetu televizijskog programa korisnika dela. Shodno tome, tržišna vrednost je određena kao srednja vrednost iznosa minimalne tržišne naknade od 200,00 evra prema cenovniku NUNS-a, prosečnog iznosa od 326,00 evra koji je tuženi platio za jednu premijernu epizodu kviza „...“ i iznosa od 750,00 evra koliko bi tužilac dobio za kviz u trajanju od 30 minuta, a po osnovu Ugovora o prenosu autorskog prava koji je tužilac zaključio 10.01.2020. godine za istovrsno autorsko delo. Kako je kviz „...“ emitovan u udarnom terminu na tv programu tuženog i bio među dve najgledanije emisije na tv programu tuženog (a često i najgledanija emisija) prema istraživanju Agencije AGB „...“, dobijena vrednost uvećana je za 25%, s obzirom na dati rejting (kao srednja vrednost u odnosu na maksimalnu u praksi jer je uobičajeno uvećanje po ovom osnovu od 50%). Veštaci su utvrdili da je uobičajeni tržišni kriterijum utvrđivanja cene za repriziranje dela 50% od visine naknade za korišćenje premijernog autorskog dela.

Prema nalazu Komisije veštaka za oblast autorskog prava, visina novčanog iznosa u vezi sa emitovanjem kviza „...“ po jednoj premijernoj emisiji iznosi 530,64 evra, a po jednoj emitovanoj reprizi 265,32 evra (ukupno 795,96 evra). Ukupna visina novčanog iznosa za utuženi period iznosi 489.515,40 evra po srednjem kursu NBS na dan isplate, i to za emitovanje 267 premijernih emisija 141.680,88 evra (267 h 530,64) i za emitovanje 1.311 repriza emisija 347.834,52 evra (1.311 h 265,32).

Prihvatajući u potpunosti nalaz i mišljenje komisija veštaka, prvostepeni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi da se tužiocu dosudi naknada u visini do trostrukog iznosa uobičajene naknade u skladu sa odredbom člana 206. Zakona o autorskom i srodnim pravima važećim u vreme povrede autorskog prava, jer naknada nije bila nikada određena, odnosno nije postojao nikakav dogovor između tužioca – autora i tuženog u pogledu honorara, niti je visina te naknade regulisana pravilnikom ili drugim odgovarajućim aktom tuženog. Prvostepeni sud je stava da se u konkretnom slučaju radi o pretrpljenoj šteti zbog ekonomskog iskorišćavanja autorskog dela od strane tuženog bez njegove saglasnosti.

Drugostepeni sud prihvata sve razloge koje je dao prvostepeni sud, nalazeći da na dosuđeni iznos naknade materijalne štete od 489.515,40 evra, tužiocu u skladu sa odredbom člana 189. Zakona o obligacionim odnosima pripada zakonska zatezna kamata od dana donošenja prvostepene presude 15.09.2023. godine, a ne od dana veštačenja, jer tužilac do zaključenja glavne rasprave nije predložio izvođenje dokaza novim veštačenjem kako bi se utvrdila visina štete u vreme presuđenja, odnosno u razumnom roku do presuđenja.

Ceneći navode tužioca i tuženog kao revidenata, revizijski sud nalazi da se za sada ne mogu prihvatiti zaključci nižestepenih sudova, jer za pravilnu primenu materijalnog prava nisu raspravljene sve pravno relevantne činjenice.

Prema članu 205. Zakona o autorskom i srodnim pravima, nosilac autorskog prava može da traži u okviru sudske zaštite pored utvrđivanja povrede prava i naknadu imovinske štete. Odredbom član 206. zakona, važećom u vreme povrede autorskog prava predviđeno je da ako je povreda imovinskog prava učinjena namerno ili krajnjom nepažnjom tužilac može umesto naknade imovinske štete zahtevati naknadu do trostrukog iznosa uobičajene naknade koju bi primio za konkretni oblik korišćenja predmetne zaštite da je korišćenje bilo zakonito.

Pravnosnažnom presudom Višeg suda u Beogradu P 294/2017 od 13.05.2022. godine, utvrđeno je da je tuženi povredio moralna i imovinska autorska prava tužioca, autora formata (sinopsisa) za kviz koji predstavlja originalnu duhovnu tvorevinu tužioca, neovlašćenim snimanjem kviza „...“ po navedenom formatu (sinopsisu) i to beleženjem kviza „...“ na nosaču zvuka i slike i njegovim emitovanjem na programu televizije „B92“ u vlasništvu tuženog sve bez plaćanja naknade.

Kako je u konkretnom slučaju pravnosnažno utvrđena povreda tužiočevog autorskog prava od strane tuženog, tužilac kao subjekt zaštite može da potražuje naknadu materijalne štete čiji je cilj da oštećenog dovede u onaj imovinski položaj u kojem bi bio da do štetne radnje nije došlo ili da umesto naknade štete zahteva višestruku uobičajenu autorsku naknadu.

Tužilac je podneskom od 21.08.2021. godine opredelio tužbeni zahtev za naknadu štete u visini trostrukog iznosa uobičajene naknade koju bi primio da je korišćenjem predmeta zaštite bilo zakonito u ukupnom iznosu od 1.468.546,00 eura sa zakonskom zateznom kamatom u dinarskoj protivvrednosti sa pozivom na član 206. Zakona o autorskom i srodnim pravima.

Tužilac može umesto naknade materijalne štete zahtevati višestruku uobičajenu naknadu, ali ne više od trostrukog iznosa koja bi mu po redovnom toku stvari bila isplaćena da je korišćenje predmeta zaštite bilo zakonito. Isplata višestruke naknade omogućava pravilnu kompenzaciju nosiocu prava u slučajevima kada iznos stvarne štete i izmakle dobiti nemoguće ili nerealno teško utvrditi. Uslov za dosuđivanje ove naknade je da je povreda autorskog prava učinjena namerno ili grubom nepažnjom. Kod vanugovorne odgovornosti za štetu zbog neovlašćenog korišćenja autorskog dela ne postoji dogovor između tužioca – autora i tuženog u pogledu honorara, ali se obračunava iznos uobičajene naknade koju bi tuženi platio tužiocu da je iskorišćavao predmet zaštite na osnovu ugovora o ustupanju određenih imovinskopravnih ovlašćenja, a ne protivpravno. Na tužiocu je teret dokazivanja visine uobičajene naknade i da je povreda autorskog prava učinjena namerno ili grubom nepažnjom. Činjenica da je tek pravnosnažnom presudom Višeg suda u Beogradu P4 293/17 od 13.05.2022. godine utvrđena povreda autorskog prava tužioca, ne znači da se od tada ceni ispunjenost uslova u pogledu postojanja namere ili grube nepažnje, već za period povrede.

Primenom navedenog člana 206. tužilac može da zahteva višestruku naknadu, ali ista svakako ne može biti utvrđena u visini trostrukog iznosa od 489.515,40 evra, jer isti iznos ne predstavlja uobičajenu naknadu.

Iz nalaza i mišljenja komisije veštaka proizlazi da visina imovinske štete mora da bude jednaka tržišnoj vrednosti – ceni konkretnog autorskog dela, tako što će dobiti naknadu u novčanom iznosu koji bi dobio na tržištu za to svoje autorsko delo kada bi ga prodao, odnosno u novčanom iznosu koji bi autor dobio na tržištu za korišćenje tog svog autorskog dela, pa je utvrđena visina novčanog iznosa u vezi emitovanja kviza „...“ po jednoj premijernoj epizodi kao srednja vrednost između minimalnog iznosa od 200 eura prema cenovniku Nezavisnog udruženja novinara Srbije, prosečnog iznosa od 326 evra koji je tuženi platio za jednu premijernu epizodu kviza „...“ PD BB i iznosa od 750 evra koliko bi tužilac dobio za kviz u trajanju od oko 30 minuta (adekvatno prosečnoj dužini trajanja kviza „...“) po ugovora o prenosu autorskog prava koji je tužilac zaključio 10.01.2020. godine za istovrsno autorsko delo (tv kviz). Ovako dobijena vrednost uvećana je za 25% kao srednja vrednost u odnosu na maksimalno, u praksi uobičajeno uvećanja (50%) s obzirom na rejting gledanosti (visok) i vreme emitovanja (udarni termin), pri čemu je za repriziranu epizodu kviza utvrđena cena 50% od visine naknade za korišćenje premijerne epizode.

Revizijski sud nalazi da su osnovani navodi tuženog kao revidenta, da su nižestepeni sudovi prihvatili visinu naknade materijale štete iz nalaza i mišljenja komisije veštaka bez razjašnjenja bitnih činjenica za njenu visinu u pogledu načina utvrđivanja tržišne vrednosti, prava na isplatu dodatka od 25% koji se odnosi na doprinos tog dela kvalitetu televizijskog programa korisnika dela, kao i tržišne vrednosti repriziranih emisija.

Veštaci su, a nižestepeni sudovi prihvatili, obračunali naknadu štete u visini autorske naknade koju bi tužilac kao autor dobio za stvaranje i korišćenje svog autorskog dela na tržištu. Tržišna cena određuje se tarifnikom, a može biti određena i ugovorom. Međutim, ne može prihvatiti da je u konkretnom slučaju parametar za naknadu materijalne štete visina novčanog iznosa za emitovanje jedne premijerne epizode kviza „...“, utvrđena ukrštanjem cena na tržištu za istovrsna autorska dela i njihovo korišćenje. Prvo, ne radi se o istovrsnim delima, jer Cenovnik NUNS-a se odnosi na novinare, a drugo, autorska naknada iz ugovora koji je tužilac zaključio sa VV doo odnosi se na kviz u trajanju od 60 minuta, bez utvrđenja njegove sadržine i bez razjašnjenja da li bi tužilac naknadu od 750 evra mogao da dobije za emitovanje kviza „...“. S druge strane, nižestepeni sudovi prihvataju da u cenu ukrštanja ulazi i iznos od 323,53 eura koji je tuženi platio PD BB doo na ime novčane naknade za emitovanje/korišćenje jedne premijerne epizode kviza „...“, ali ne prihvataju kao isključivu visinu novčanog iznosa naknade za emitovanje/korišćenje kviza „...“, po premijernoj epizodi, s obzirom da se iznos kao naknada štete utvrđuje na osnovu tržišnih parametra, a navedeni prosečni iznos je samo jedan od tržišnih parametra, pri čemu ti drugi parametri nisu razjašnjeni, s obzirom na gore ukazane nedostatke uzetih tržišnih parametara.

Zatim, veštaci su dobijenu cenu uvećali za 25% prilikom obračunavanja autorske naknade s pozivom na Odluku o autorskim i interpretatorskim naknadama i naknadama za filmske i televizijske umetničke saradnike. Iz sadržine iste proizlazi da generalni direktor RTS može uvećati naknadu iznad gornje granice bodova predviđene tarifnikom RTS, za autorsko i interpretatorsko ostvarenje od posebnog umetničkog značaja ili za autore i interpretatore izuzetne vrednosti. Kviz „....“ je emisija zabavnog karaktera, koja kao takva utiče na gledanost programa, ali nižestepeni sudovi, dosuđuju predmetno uvećanje, iako se ne radi o delu koje ima poseban umetnički značaj, niti daju obrazloženje za to, odnosno zašto je to ostvarenje izuzetne vrednosti za autora.

Svakako da od visine naknade za emitovanje premijerne epizode kviza zavisi i naknada za reprizu, pri čemu revizijski sud ukazuje na odredbu člana 19. Zakona o autorskom i srodnim pravima prema kojoj autor ima pravo na ekonomsko iskorišćavanje svog dela, kao i dela koje je nastalo preradom njegovog dela. Za svako iskorišćavanje autorskog dela od strane drugog lica autoru pripada naknada ako ovim zakonom ili ugovorom nije drugačije određeno.

Kako se u konkretnom slučaju radi o neovlašćenom korišćenju predmeta zaštite, primenom navedene odredbe proizlazi da bi tužilac imao pravo i na naknadu za svaku repriziranu emisiju, pri čemu visina naknade iste zavisi od prethodno utvrđene cene za premijernu epizodu i mora biti potkrepljena relevantnim dokazima.

Kako za pravilnu primenu materijalnog prava nisu raspravljene pravno relevantne činjenice, revizijski sud je primenom člana 416. ZPP ukinuo nižestepene odluke.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će raspraviti da li je tužilac postavio zahtev za isplatu višestruke naknade ili zahtev za naknadu materijalne štete, zavisno od toga raspraviće ukazane pravno relevantne činjenice, pa će pravilnom primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje doneti novu odluku o tužbenom zahtevu.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković