.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1378/2022
02.03.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Zorana Hadžića i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Matić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Petković, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 18179/18 od 28.10.2020. godine, u sednici održanoj 02.03.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 18179/18 od 28.10.2020. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 18179/18 od 28.10.2020. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 23239/15 od 15.12.2017. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe učinjeno u podnesku tužioca od 30.03.2016. godine u stavu jedan i dva petituma podneska, dok je u preostalom delu, u stavu tri petituma podneska od 30.03.2016. godine, preinačenje tužbe tužioca odbijeno. Stavom drugim izreke, odbijen je predlog tužioca učinjen u podnesku od 25.04.2017. godine da se tužba proširi i na tuženog VV. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca kojim je traženo da se obaveže tuženi da mu isplati 176.026,23 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.06.2006. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca kojim je traženo da se obaveže tuženi da mu isplati 15.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od momenta isplate advokatu Nenadu Petkoviću. Stavom petim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 54.000,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 18179/18 od 28.10.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i prvostepena presuda je potvrđena u stavu drugom, trećem, četvrtom i petom izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju. Troškove sastava odgovora na reviziju i sudske takse na odgovor na reviziju je tražio i opredelio.
Prema članu 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tužioca ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse niti potrebe novog tumačenja prava, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Osim toga, tužilac u reviziji nije pružio dokaz o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova.
Iz navedenih razloga, primenom člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano odredbom člana 479. stav 6. istog zakona.
Tužbu u ovoj pravnoj stvari, tužilac je sudu podneo 05.11.2015. godine, a vrednost predmeta spora je 191.026,23 dinara.
Pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti, jer vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, iz čega sledi da revizija tužioca nije dozvoljena, na osnovu člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Zahtev tuženog za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju i sudske takse na odgovor na reviziju odbijen je na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer sastav odgovora na reviziju nije potreban trošak radi vođenja ove parnice, pa je odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
