Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 13803/2022
06.07.2023. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., protiv tuženih BB iz ... i „Chigo Land&Outlet Store“ doo Novi Sad-u likvidaciji, koje zastupa punomoćnik Dragan Miljenović, advokat iz ..., radi utvrđenja bračne sutekovine, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1556/21 od 06.10.2021. godine, u sednici veća održanoj 06.07.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1556/21 od 06.10.2021. godine i predmet VRAĆA istom sudu na ponovno odlučivanje o žalbama parničnih stranaka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 847/2019 od 05.03.2021. godine stavom prvim izreke primarni tužbeni zahtev je delimično usvojen i utvrđeno, stavom drugim izreke, da je tužilja AA iz ... suvlasnik u 1/5 dela nekretnine upisane u list nepokretnosti br. .. KO Novi Sad 1 pod parc. br. .. bliže opisanoj u izreci presude, što je tuženi BB dužan priznati i trpeti da se tužilja sa ovim svojim pravom upiše u evidenciji nepokretnosti za KO Novi Sad 1 na osnovu ove presude, a odbijen je deo primarnog tužbenog zahteva tužilje preko utvrđenog suvlasničkog udela od 1/5 do traženog od 3/10 na opisanim nekretninama. Stavom trećim izreke utvrđeno je da je tužilja suvlasnik u 3/20 dela nekretnine upisane u list nepokretnosti broj .. KO ... pod parc.br. .. bliže opisanoj u izreci presude, što su tuženi BB iz ... i tuženi „Chigo Land&Outlet Store“ doo Novi Sad u likvidaciji dužni priznati i trpeti da se tužilja sa ovim svojim pravom upiše u evidenciji nepokretnosti za KO ..., na osnovu ove presude, a odbijen je deo primarnog tužbenog zahteva tužilje preko utvrđenog suvlasničkog udela od 3/20 do traženog od ½ na opisanim nekretninama. Stavom četvrtim izreke obavezani su tuženi da tužilji na ime naknade troškova postupka solidarno isplate iznos od 764.375,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1556/21 od 06.10.2021. godine, stavom prvim izreke, žalba tužilje je odbijena, žalba tuženih usvojena i presuda Višeg suda u Novom Sadu P 847/19 od 05.03.2021. godine preinačena u usvajajućem delu tako što je odbijen tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da sud utvrdi da je tužilja AA iz ... suvlasnik u 1/5 dela nekretnina upisanih u listu nepokretnosti br. .. KO Novi Sad, kao i suvlasnik u 3/20 dela nekretnine upisanih u listu nepokretnosti broj .. KO ..., bliže opisanih u izreci presude, što bi tuženi BB iz ... i tuženi „Chigo Land&Outlet Store“ u likvidaciji Novi Sad, bili dužni priznati i trpeti da se tužilja sa ovim svojim pravom upiše u evidenciji nepokretnosti za KO ... na osnovu ove presude, dok je u pobijanom odbijajućem delu navedena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke vraćen je spis predmeta P 847/19 Višem sudu u Novom Sadu radi donošenja odluke o eventualnom tužbenom zahtevu i troškovima postupka.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je reviziju izjavila lično, jer je advokat.

Tuženi su podneli odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), pa je utvrdio da je revizija osnovana. U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi BB su bivši supružnici, koji su bili u braku počev od ...1995. godine do ...2012. godine, kada je njihov brak razveden, a u braku su dobili jedno zajedničko dete, ćerku rođenu dana ...1995. godine. Tuženi je pre braka sa tužiljom, u periodu od 1969. do 1984. godine bio u braku sa VV, sa kojom ima dva sina.

U listu nepokretnosti broj .. KO Novi Sad I i u listu nepokretnosti broj .. KO Novi Sad I upisane su nekretnine na kojima tužilja traži pravo svojine u određenom udelu, s tim što je utvrđeno da je nepokretnost u ulici ... broj .. posebna imovina tuženog BB, a nepokretnost u ulici ... broj .. upisanoj u list nepokretnosti broj .. KO ... predstavlja vlasništvo drugotuženog. Od zasnivanja vanbračne, a kasnije i bračne zajednice, tužilja i prvotuženi su živeli u stanu tužilje u ulici ... u Novom Sadu, u toku braka tužilja je stekla stan u ulici ... površine 38m2, a zatim je 2006. godine prodala navedena dva stana i kupila stan u ... ulici površine 69m2, za 59.000 evra, u kome su parnične stranke nastavile da žive. Parnične stranke su 2005. godine zaključile i overile ugovor kojim je konstatovano da je tužilja svojim radom u toku braka stekla u vlasništvo jednosoban stan u ulici ... broj .. u Novom Sadu, pa je prvotuženi priznao da ovaj stan predstavlja imovinu tužilje.

U postupku je utvrđen način sticanja novčanih sredstava i poslovanja prvotuženog osnivanjem preduzeća u Novom Sadu i sticanje novčanih sredstava tužilje zaradom u ... banci, a zatim advokaturom, sve bliže navedeno u obrazloženju pobijane presude. Posebna imovina prvotuženog u ulici ... broj .. je za vreme trajanja braka između parničnih stranaka uvećana na ime adaptacije i dogradnje u današnjoj tržišnoj ceni od 60%, a nekretnina koja se nalazi u ... je uvećana na ime ulaganja u današnjoj tržišnoj ceni od 80%. Tužilja novčana sredstava koja je ostvarivala svojim radom nije ulagala u kupovinu, izgradnju i adaptaciju nekretnina koji su predmet tužbenog zahteva. Finansijska sredstva je uložio u najvećem delu tuženi, a najveći deo materijala koji je kupljen za radove na nekretninama je kupljen preko računa njegove firme. Međutim, tokom trajanja zajednice života tužilje i prvotuženog, tužilja je u potpunosti brinula o domaćinstvu, nabavljala hranu, kuvala, brinula o čistoći, te sama vodila brigu o zajedničkoj ćerki parničnih stranaka, njenom zdravlju, školovanju i vannastavnim aktivnostima. Tuženi nije učestvovao u kućnim poslovima niti je vodio brigu o domaćinstvu, a nije imao ni veće obaveze oko podizanja njihove zajedničke ćerke, jer je o svemu vodila brigu tužilja, u čemu su joj pomagali njena majka i brat. Finansiranje svakodnevnih potreba i izdataka domaćinstva tužilja je delimično snosila od svojih prihoda, a od tuženog je u proseku jednom nedeljno dobijala novac koliko je ona tražila ili koliko je on mogao da joj da. Parnične stranke nisu imale uvida niti saznanja o visini zarada drugog supružnika.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je utvrdio da je tužilja suvlasnik sa 1/5 delova nekretnina u ulici ... broj .. i sa 3/20 delova nekretnina u ulici ... broj .. u ..., dok je za veće traženje od dosuđenog odbio tužbeni zahtev. Donoseći ovakvu odluku prvostepeni sud je primenio odredbe člana 168 i člana 170. stav 1. i stav 2. Porodičnog zakona, kao i odredbu člana 231. Zakona o parničnom postupku, pa s obzirom da su nekretnine u ... broj .. posebna imovina prvotuženog i da su tokom trajanja zajedničkog života parničnih stranaka uvećane po svojoj vrednosti u znatnoj meri, kroz ulaganja koja u današnjoj tržišnoj vrednosti nekretnina učestvuju u srazmeri od 60%, prvostepeni sud smatra da tužilja kao drugi supružnik ima pravo na udeo u toj imovini srazmerno svom doprinosu u uvećanju. Što se tiče nekretnina u ..., prvostepeni sud smatra da se faktički radi o imovini prvotuženog, koja se i dalje vodi u javnim knjigama kao imovina drugotuženog, da ova nepokretnost ulazi u režim zajedničke imovine zbog toga što je stečena i prodajom lokala u Beogradu, i to naknadnom doplatom kupoprodajne cene iz zajedničkih sredstava tužilje i prvotuženog i ulaganja u taj lokal, kada je znatno uvećana korisna površina lokala i njegova vrednost, kako je to bliže opisano u obrazloženju prvostepene presude, pa je prvostepeni sud zaključio da je doprinos tužilje u sticanju i obimu ulaganja uvećanja vrednosti u visini od 3/20. Činjenica je da tužilja nije uložila nikakva novčana sredstva u adaptaciju i rekonstrukciju kuće i pomoćnih objekata u ..., niti u izgradnji novog objekta na susednoj parceli, kao ni u adaptaciju nekretnina u ..., ali je stanovište prvostepenog suda da doprinos tužilje uvećanju navedene posebne imovine prvotuženog postoji i da je isti od posrednog karaktera, koji se ogleda u tome što se tužilja starala o zajedničkom domaćinstvu i maloletnoj ćerki parničnih stranaka, čime je omogućila tuženom da se posveti svom poslu, razvijanju i unapređenju poslovanja i na taj način njemu olakšala sticanje prihoda koji će on kasnije uložiti u navedene nepokretnosti. Pored toga, tužilja je zaradu koju je ostvarivala u ... banci, a zatim i kao advokat, ulagala u održavanje domaćinstva i brigu i školovanje njihove zajedničke ćerke.

Drugostepeni sud je, u sednici veća, preinačio prvostepenu presudu tako što je tužbeni zahtev tužilje odbio, pri čemu nije prihvatio ocenu dokaza i zaključak prvostepenog suda. Prema stanovištu drugostepenog suda, dopirnos tužilje u uvećanju imovine tuženog tokom trajanja zajednice života se ne sastoji u materijalnim davanjima, izuzev onih koje je vršila radi podmirenja potreba zajedničkog domaćinstva, a koji su skromni naspram investicionih ulaganja koje je vršio prvotuženi, pa ne može biti reči o takvom učešću tužilje u uvećanju vrednosti posebne imovine tuženog koja je osnov za sticanje suvlasničkog udela na imovini. Odredbom člana 170. stav 2. Porodičnog zakona treba da se tumači tako da pravo na postavljanje stvarnopravnog zahteva ne isključuje pravo supružnika da postavi obligaciono pravni zahtev i potražuje isplatu srazmerno svom doprinosu u uvećanju vrednosti posebne imovine drugog supružnika.

Vrhovni sud smatra da je drugostepeni sud drugačije ocenio iskaze svedoka i stranaka u odnosu na prvostepeni sud i utvrdio drugačije činjenično stanje, a to, nije mogao da učini bez zakazivanja rasprave pred drugostepenim sudom.

Odredbom člana 373. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da drugostepeni sud odlučuje o žalbi, po pravilu bez rasprave. Prema članu 394. istog Zakona drugostepeni sud će presudom preinačiti prvostepenu presudu ako je na osnovu rasprave utvrdio drugačije činjenično stanje nego što je u prvostepenoj presudi, ako je prvostepeni sud pogrešno ocenio isprave ili posebno izvedene dokaze, a odluka prvostepenog suda je zasnovana isključivo na tim dokazima, ako je prvostepeni sud iz činjenica koje je utvrdio izveo nepravilan zaključak o postojanju drugih činjenica na kojima je zasnovana presuda, ako smatra da je činjenično stanje prvostepene presude ispravno utvrđeno, ali da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

Iz navedene zakonske odredbe proizlazi da drugostepeni sud nije u mogućnosti da drugačije ceni dokaze izvedene pred prvostepenim sudom radi preinačenja prvostepene presude. Ako ne prihvati ocenu dokaza prvostepenog suda i smatra da je zbog toga činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno, drugostepeni sud je dužan da sam, na održanoj raspravi, ponovo izvede dokaze.

U konkretnom slučaju, pobijana presuda drugostepenog suda doneta je u sednici veća, tako što je drugostepeni sud drugačije ocenio utvrđeno činjenično stanje smatrajući da tužilja nije doprinela uvećanju posebne imovine tuženog, jer nije ulagala novčana sredstva, pa tužilja nema osnov za sticanje suvlasničkog udela na posebnoj imovini tužioca.

Osnovano se u reviziji ukazuje da je obligacionopravni zahtev, na koji se upućuje drugostepenom presudom, rezervisan samo za slučaj naznatnog uvećanja vrednosti posebne imovine supružnika, dok u slučaju kada je to uvećanje znatno, Porodični zakon utvrđuje pravo na stvarnopravni udeo drugog supružnika.

Prilikom sticanja zajedničke imovine supružnika i određivanja udela supružnika u zajedničkoj imovini, merodavne okolnosti su ne samo zarada i drugi prihodi svakog supružnika, već i pomoć jednog supružnika drugome, staranje o deci, o vođenju kućnih poslova, staranje i održavanje imovine i svaki drugi oblik rada i saradnje u upravljanju, u održavanju i povećanju zajedničke imovine.

U konkretnom slučaju, postoji doprinos tužilje uvećanju vrednosti posebne imovine prvotuženog jer je ona doprinela uvećanju te vrednosti vođenjem kućnih poslova i brigom o domaćinstvu kao i zaradom koju je ostvarivala u toku trajanja bračne zajednice, a koja je inače trajala 17 godina. Takođe, utvrđeno je da je došlo do znatnog uvećanja vrednosti posebne imovine prvotuženog, zbog čega tužilja ima pravo na udeo u toj imovini srazmerno svom doprinosu, a visinu tog doprinosa treba da utvrdi sud, na osnovu dokaza koji su izvedeni u postupku.

Prvostepeni sud je činjenično stanje utvrdio na osnovu neposredno izvedenih dokaza, smatrajući da je tužilja dokazala svoj udeo u sticanju, odnosno u znatnom uvećanju vrednosti posebne imovine prvotuženog. Drugostepeni sud je u sednici veća, drugačijom ocenom dokaza utvrdio da tužilja nije doprinela znatnom uvećanju posebne imovine prvotuženog. Pošto je prvostepeni sud činjenično stanje utvrdio na osnovu neposredno izvedenih dokaza, onda nema uslova za preinačenje prvostepene presude u sednici veća, drugačijom ocenom tih istih dokaza, već je drugostepeni sud bio dužan da zakaže raspravu na kojoj bi, ponovnim izvođenjem dokaza, pre svega saslušanjem parničnih stranaka i eventualno svedoka, utvrdio bitne činjenice za pravilno odlučivanje o tužbenom zahtevu. Drugostepeni sud nije tako postupio, a morao je to da učini imajući u vidu činjenicu da je u ovom predmetu već jedanput bila doneta prvostepena presuda koju je apelacioni sud ukinuo.

Iz navedenih razloga primena materijalnog prava nije mogla biti ispitana, pa je presuda drugostepenog suda ukinuta. U ponovnom postupku drugostepeni sud će postupiti po primedbama iz ovog rešenja, zakazati raspravu i ponovo izvesti dokaze iz prvostepenog postupka, kako bi imao mogućnost da te dokaze oceni na drugačiji način u odnosu na prvostepeni sud, te da pravilnom primenom materijalnog prava donese novu i zakonitu odluku.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja, primenom odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.