.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 13817/2022
30.11.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Siniša Cvetković, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Vodovod“ Vranje, koga zastupa punomoćnik Aleksandar Stošić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1126/21 od 27.06.2022. godine, u sednici održanoj 30.11.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1126/21 od 27.06.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1126/21 od 27.06.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 1029/19 od 15.03.2021. godine, stavom prvim izreke, ostavljeno je na snazi rešenje o izdavanju platnog naloga Osnovnog suda u Vranju Pl 394/19 od 06.06.2019. godine za iznos glavnog duga na ime naknade za pružene advokatske usluge po računu br. ../2019 od 13.05.2019. godine u iznosu od 6.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.05.2019. godine do isplate i za troškove izdavanja platnog naloga u iznosu od 7.900,00 dinara, te je obavezan tuženi da isplati tužiocu navedene iznose u roku od osam dana po prijemu otpravka presude. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 42.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 1126/21 od 27.06.2022. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke tako što je ukinuto u celosti rešenje o izdavanju platnog naloga Osnovnog suda u Vranju Pl 394/19 od 06.06.2019. godine za iznos glavnog duga na ime naknade za pružene advokatske usluge po računu br. ../2019 od 13.05.2019. godine u iznosu od 6.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 21.05.2019. godine do isplate i za troškove izdavanja platnog naloga u iznosu od 7.900,00 dinara i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka iz stava drugog izreke prvostepene presude tako što je obavezan tužilac da naknadi tuženom troškove parničnog postupka u iznosu od 47.450,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da naknadi tuženom troškove drugostepenog postupka u iznosu od 15.800,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Članom 404. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (stav 1.). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).
Ceneći ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da iz navoda revizije tužioca ne proizlazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, a ne postoji ni potreba novog tumačenja prava, kao ni neujednačena sudska praksa. Revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, pa ovaj sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP i u skladu s tim odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi 3.000 evra, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 05.06.2019. godine, radi duga, a vrednost predmeta spora je 6.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 479. stav 6. ZPP. U tom slučaju je bez značaja to što je pobijanom drugostepenom presudom preinačena prvostepena presuda i odlučeno o tužbenom zahtevu, jer se u toj vrsti spora dozvoljenost revizije ne ceni prema odredbama člana 403. stav 2. tačke 2. i 3. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
