Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 13819/2023
31.10.2024. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., sa boravištem u Francuskoj, čiji je punomoćnik Ankica Miškov, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Miljević, advokat iz ..., radi razvoda braka, vršenja roditeljskog prava i izdržavanja mal. deteta, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 590/22 od 16.11.2022. godine, u sednici održanoj 31.10.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 590/22 od 16.11.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 1140/2020 od 13.06.2022. godine, stavom prvim izreke, razveden je brak zaključen dana 15.09.2012. godine u Republici Francuskoj, evidentiran pod tekućim br. .. za 2018. godinu za matično područje ..., Grad Beograd, između AA i BB. Stavom drugim izreke, zajedničko mal. dete parničnih stranaka i to mal. VV, rođena dana ...2013. godine, poverena je majci BB na brigu, čuvanje i vaspitanje, koja će samostalno vršiti roditeljsko pravo. Stavom trećim izreke, uređen je način održavanja ličnih odnosa mal. deteta VV sa ocem AA, na sledeći način: kada je otac u zemlji u dužem periodu, viđanje će se odvijati svakog vikenda odnosno svakog dana po tri sata dneveno, ukoliko je otac tokom kraćeg perioda u zemlji (nedelju dana) na način koji je prilagođen dnevnim potrebama deteta, tako što će majka predavati dete ocu na dogovorenoj adresi, a otac će u dogovorenom terminu vraćati dete na adresu stanovanja majke, 30 dana tokom letnjeg raspusta po prethodnom dogovoru roditelja. Stavom četvrtim izreke, obvezana je tužilac AA da na ime svog dela doprinosa izdržavanja mal. VV, plaća mesečno iznos od 200 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, svakog prvog do 10. u mesecu za tekući mesec, počev od dana podnošenja tužbe 24.08.2020. godine, pa ubuduće, dok za to postoje zakonski uslovi ili dok se odluka ne izmeni drugom sudskom odlukom uplatom na račun zakonske zastupnice majke, ovde tužene BB, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je zaostale neuplaćene rate dužan da plati u roku od 15 dana od prijema sudske presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom petim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene BB u delu kojim je tražila da se obaveže tužilac AA, da na ime doprinosa za izdržavanje mal. VV, plaća mesečno preko dosuđenog iznosa od 200 evra (u dinarskoj protivvrednost po srednjem kursu NBS na dan isplate), do traženog iznosa 500 evra (u dinarskoj protivvrednost po srednjem kursu NBS na dan isplate) za iznos od 300 evra (u dinarskoj protivvrednost po srednjem kursu NBS na dan isplate) počev od dana podnošenja tužbe pa ubuduće. Stavom šestim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 590/22 od 16.11.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 1140/20 od 13.06.2022. godine u stavu petom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepenom presudom razveden je brak tužioca i tužene, zajedničko mal. dete parničnih stranaka, mal. VV, rođena ...2013. godine, poverena je majci BB, ovde tuženoj na vaspitanje i na vršenje roditeljskog prava, a otac ovde tužilac je obavezan da doprinosi dečjem izdržavanju mesečnim iznosom od 200 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Mal. VV, pohađa treći razred osnovne škole, njene mesečne potrebe za hranom, garderobom, obućom, sredstvima za higijenu, udžbenicima, školskim priborom, kao i aktivnostima procenjene su u iznosu od 26.866,31 dinar. Tužena živi u stanu svoga oca, sa detetom mal. VV. Tužena nije u stalnom radnom odnosu već neprijavljena zarađuje mesečno oko 20.000,00 dinara (pomoć starijim osobama), zdrava je i sposobna za rad, osim mal. deteta nema obavezu da izdržava druga lica. Tužilac, otac mal. VV, zaposlen je u Legiji stranaca, vlasnik je stana koji se nalazi na Korzici i koji izdaje u zakup za mesečnu zakupninu od 690 evra, plaća mesečnu ratu za kredit za navedeni stan u iznosu od 826 evra, od 01.08.2022. godine, zarada tužioca iznosi 1.600 evra mesečno jer ne radi u Padobranskoj jedinici u kojoj je ostvarivao dodatne prihode, za hranu je tužiocu potreban iznos od 500 evra mesečno, a za odeću i obuću 1.000 evra godišnje. Tužiocu je zabranjeno obavljanje dodatnih poslova, s obzirom da je zaposlen u Legiji stranaca, od prestanka zajednice sa tuženom a po pravnosnažnoj privremenoj meri doprinosi izdržavanju mal. deteta iznosom od 180 evra u dinarskoj protivvrednosti, tužilac je zdrav i sposoban za rad osim mal. deteta nema drugu obavezu izdržavanja.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom člana 6. stav 1. člana 61. stav 1. člana 73, 77. stav 3. člana 154. stav 1. člana 160, 161. i 162. Porodičnog zakona, zaključili da je tužilac u mogućnosti da doprinosi izdržavanju mal. VV, mesečnim iznosom od 200 evra, sa kojih razloga su ga i obavezali da na ime izdržavanja plaća mesečno 200 evra, dok su preko ovog iznosa a do traženog iznosa od 500 evra, za iznos od 300 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate odbili zahtev tužene kao neosnovan.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo prilikom utvrđivanja visine doprinosa tužioca, sa kojih razloga se neosnovano revizijom tužene ukazuje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo iz člana 160. Porodičnog zakona, smatrajući da su prenisko odmerili doprinos tužioca u izdržavnju mal. deteta.

Kriterijumi za određivanje izdržavanja propisani su članom 160. Porodičnog zakona, prema kome se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca izdržavanja i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1). Potrebe poverioca izdržavanja, zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, pa i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2), dok mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveza da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdražvanja (stav 3).

Imajući u vidu citirane odredbe člana 160. Porodičnog zakona, pravilno su nižestepeni sudovi utvrdili potrebe deteta stranaka, kao poverioca izdržavanja, koje je rođeno 2013. godine i završava treći razred osnovne škole. Pri tome su i mogućnosti tužioca, kao dužnika izdržavanja da doprinosi izdržavanju deteta pravilno procenjene, imajući u vidu da je zaposlen i da prima neto mesečnu zaradu u iznosu od 1.600 evra (imajući u vidu da živi u inostranstvu, utvrđene prihoda i rashode istog). Nižestepeni sudovi su imali u vidu minimalnu sumu izdržavanja koja predstavlja i naknadu za hranjenike odnosno za lica na porodičnom smeštaju koju periodično određuje Ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu u smislu člana 164. stav 4. Porodičnog zakona i koja aktuelno iznosi 36.135,00 dinara. Takođe, po nalaženju prvostepenog suda preostala novčana sredstva koja su potrebna za izdržavnje mal. deteta dužna je da obezbedi majka, koja pored svakodnevne nege i vaspitanja je dužna da i finansijski doprinosi izdržavanju svog mal. deteta, a imajući u vidu da je tužena zdrava i radno sposobna, te da je kao roditelju u obavezi da angažuje sve svoje kapacitete i snage za obavljanje poslova i sticanje zarade, a radi podmirenja potreba svog mal. deteta, saglasno članu 73. Porodičnog zakona. Stoga su pravilno nižestepeni sudovi odbili zahtev tužene da se obaveže tužilac da na ime doprinosa za izdržavanje mal. deteta preko dosuđenog iznosa od 200 evra a do traženih 500 evra za iznos od 300 evra dajući za svoju odluku jasne i dovoljne razloge, koje prihvata i ovaj sud.

Način i visina izdržavanja mal. deteta, pravilno su u konkretnom slučaju određeni prema kriterijumima za određivanje izdržavanja propisani članom 160-162 Porodičnog zakona.

Kod navedenog po oceni Vrhovnog suda, revizijom se neosnovano osporava pravilnost primenjenog materijalnog prava.

Neosnovani su navodi istaknuti u reviziji da nije uračunat doprinos majke pri činjenici da joj je povereno dete, da bi očev novčani doprinos trebao da bude veći od majčinog, da se majka svakodnevno angažuje oko deteta, a otac kada mu obaveze to dozvole, jer su nižestepeni sudovi pravilno utvrdili potrebe deteta kao primaoca izdržavanja, koje obuhvataju i troškove ishrane, odevanja, školovanja, odeće, obuće i drugih uobičajenih potreba deteta uzrasta 9 godina, kao i mogućnosti tužioca kao davaoca izdržavanja dajući pravilne razloge koje prihvata i ovaj sud, a pritom donošenju odluke se pravilno vodilo računa da je tužilja pored svakodnevne brige i staranju o detetu dužna da i finansijski doprinosi izdržavanju svog mal. deteta.

Sud je cenio i ostale revizijske navode ali su bez uticaja na drugačije odlučivanje suda.

Primenom člana 207. Porodičnog zakona, pravilno je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.