Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužioca M.S. iz L., čiji je punomoćnik I.K., advokat iz L., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje RS – Filijala Leskovac, koju zastupa V.M., advokat iz B., odlučujući o žalbi tužene izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu R 397/14 od 15.07.2014. godine i reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 549/14 od 08.04.2014. godine, u sednici održanoj 21.10.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužene i potvrđuje rešenje Apelacionog suda u Nišu R 397/14 od 15.07.2014. godine.

ODBACUJE SE revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 549/14 od 08.04.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 3760/13 od 25.11.2013. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da joj na ime manje isplaćene novčane naknade za period 03.01.2013. do 03.04.2013. godine isplati 4.945,30 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana veštačenja 30.10.2013. godine do konačne isplate. Stavom drugim izreke odlučeno je o troškovima postupka.

Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 549/14 od 08.04.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. ZPP.

Apelacioni sud u Nišu rešenjem R 397/14 od 15.07.2014. godine nije dozvolio reviziju tužene zaključujući da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP.

Protiv tog rešenja tužena je izjavila žalbu zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj žalbi u smislu člana 404. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je žalba neosnovana.

Pravilno je stanovište drugostepenog suda o nedozvoljenosti revizije.

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni apelacionog suda, odnosno Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

U ovom slučaju, kako to pravilno zaključuje apelacioni sud, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, a nema priloženih odluka o različitom postupanju sudova po ovom pitanju.

Revizija ukazuje na postojanje jedne presude Višeg suda u Prokuplju Gž 180/13 od 15.08.2013. godine u kojoj je izražen drugačiji stav od stava prihvaćenog u pobijanoj odluci. Samim tim, revizija ne opravdava ispunjenost uslova iz člana 404. ZPP u pogledu izuzetne dozvoljenosti revizije. Ako se ima u vidu da vanredni pravni lek može da podnese samo punomoćnik advokat i da revizija kao jedan od podnesaka koje podnosi advokat, mora da ispunjava sve uslove iz člana 101. ZPP, onda je očigledno da navedeni uslovi nisu ispunjeni.

U konkretnom slučaju radi se o sporu male vrednosti. Postupak u sporu male vrednosti regulisan je odredbama čl. 467-480. ZPP, prema kojim odredbama se između ostalog propisuje: da se tužba u sporu male vrednosti ne dostavlja tuženom na odgovor; da se ne održava pripremno ročište; da su stranke dužne da sve činjenice i dokaze iznesu do zaključenja prvog ročišta za glavnu raspravu; da se odluka može pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Punomoćnik tužene je saglasno citiranim odredbama ZPP bio dužan da iznese konkretne primedbe na nalaz veštaka, predloži njegovo saslušanje, po potrebi i novo veštačenje, što je on samo delimično učinio osporavajući obračun u jednom delu, ali ne predlažući da se veštak o tome izjasni već se saglašavajući sa predlogom punomoćnika tužioca da se rasprava zaključi. Procesnim ponašanjem punomoćnika tuženog, činjenično stanje je moglo ostati nedovoljno utvrđeno, ali ako se imaju u vidu navedene procesne odredbe ZPP u sporovima male vrednosti, onda je jasno da se ti nedostaci ne mogu otklanjati ni u žalbenom postupku a tim pre u postupku po vanrednom pravnom leku, koji u ovim sporovima, prema izričitoj odredbi člana 479. stav 6. ZPP nije ni dozvoljen.

Prihvatanje odlučivanja po reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, bilo bi suprotno odredbi člana 404. ZPP jer bi upravo tada došlo do narušavanja ravnopravnosti građana, te ovaj izuzetak od posebne odredbe ZPP iz člana 479. stav 6. ZPP (revizija u sporu male vrednosti nije dozvoljena) ne bi imao svoje opravdanje.

Revizijski navodi tuženog o nepostojanju ''tuživosti'' zahteva, zbog male vrednosti spora koji bi vodio odbacivanju tužbe, je u domenu teorijskih rasprava i nema zakonsku podlogu. O troškovima parničnog postupka bi se moglo raspravljati, ali ne u ovom postupku.

Sa iznetih razloga pravilan je zaključak apelacionog suda da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj.

Na osnovu člana 404. stav 3. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Tužba radi naknade za slučaj nezaposlenosti podneta je 18.06.2013. godine, a preinačena 06.11.2013. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude je 4.945,30 dinara. Tužena je izjavila reviziju 14.05.2014. godine.

Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/2011, stupio na snagu 01.02.2012. godine), revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima ili potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da je vrednost predmeta spora ispod dinarske protivvrednosti 100.000 evra, to je izjavljena revizija nedozvoljena u smislu citirane zakonske odredbe.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća sudija

Ljubica Milutinović,s.r.