.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 138/2016
06.04.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u pravnoj stvari tužilje D.Đ. iz N.S., čiji su punomoćnici G.I., advokat iz N.S. i A.M., advokat iz B., protiv tuženog A.P. iz B., čiji je punomoćnik N.S., advokat iz B., radi zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2.436/15 od 30.09.2015.godine, u sednici održanoj 06.04.2016.godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2.436/15 od 30.09.2015.godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P2.190/2015 od 13.07.2015.godine, određene su mere zaštite od nasilja u porodici tako što je tuženom zabranjeno približavanje tužilji na udaljenosti manjoj od 100 metara i naloženo mu je da su uzdržava od približavanja tužilji na ovoj udaljenosti i da pristupa u prostor oko mesta stanovanja tužilje na udaljenosti manjoj od 100 metara i da kao fizičko lice-građanin mimo obavljanja advokatske profesije pristupa u mesto rada tužilje na … u N.S. u ulici …broj ..., pa mu je naloženo da se uzdržava od pristupa u ove prostore; zabranjeno mu je da telefonom SMS porukama ili elektronskom poštom, kao i verbalno na javnom mestu uznemirava tužilju i naloženo da se uzdržava od uznemiravanja tužilje na ove načine. Odlučeno je da ove mere zaštite traju godinu dana i da mogu biti produžavane sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih su određene. Odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da sud tuženom zabrani da se približava N.K. i maloletnoj K.K. na udaljenosti manjoj od 100 metara, te da mu se zabrani da iste telefonom, SMS porukama, elektronskom poštom, kao i verbalno na javnom mestu uznemirava. Određena je privremena mera u trajanju od 3 meseca počev od 13.07.2015.godine, zabrane tuženom da se približava tužilji na udaljenosti manjoj od 100 metara i naloženo mu je da se uzdržava od približavanja tužilji na ovoj udaljenosti. Takođe mu je zabranjen pristup u prostor oko mesta stanovanja tužilje na udaljenosti manjoj od 100 metara i da kao fizičko lice građanin mimo obavljanja advokatske profesije pristupa u mesto rada tužilje na … u N.S. u ulici … broj …, i da se uzdržava od pristupa u ove prostorije. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2.436/15 od 30.09.2015.godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu P2.190/2015 od 13.07.2015.godine u pobijanom usvajajućem delu odluke o tužbenom zahtevu i delu kojim je odlučeno o privremenoj meri.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), i našao da revizija tuženog nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda na koju se poziva tuženi iz člana 374. stav 2. tačka 7. ZPP.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju parnične stranke su bile u braku od februara 2006.godine do 20.01.2011.godine, a zajednica života prestala je u julu 2010.godine. U toku trajanja braka su živeli u stanu tužilje u B.. Iz braka imaju jedno zajedničko dete, maloletnu L.P., rođenu .... godine, koja je poverena na samostalno vršenje roditeljskog prava tužilji, koja iz prethodnog braka ima dvoje dece, N.K., rođenog ... godine i maloletnu K.K., rođenu .... godine, koji žive sa njom.Tuženi iz ranijeg braka ima dvoje dece, koja su poverena bivšoj supruzi. On održava redovne kontakte i komunikaciju sa zajedničkom ćerkom L.P. Tužilja je … u N.S., a tuženi je advokat, sa sedištem kancelarije u B.. Tužilja svoju funkciju nije obavljala od kraja 2009.godine do polovine oktobra 2012.godine, kada je radi obezbeđenja sredstava za izdržavanje od 01.01.2012.godine u advokatskoj kancelariji tuženog osnovala sopstvenu advokaturu. Pošto je vraćena na funkciju tužilja je svakodnevno putovala na posao iz B., gde je tada živela, u N.S., a tuženom je pomagala oko tehničkih poslova u kancelariji, zbog toga što je on posle operacije bio na bolovanju. Tuženi se u toj komunikaciji protivio načinu odlaska na posao koji je tužilja odabrala, zahtevajući od nje da putuje sa njim kada on zbog posla odlazi na suđenje u N.S., počeo je da je ispituje sa kime putuje, da stavlja primedbe zašto putuje sa tim licima, da joj se obraćao tonom koji je bio ponižavajući i naredbodavan, i u to vreme je krenuo sa optužbama i uvredama nazivajući tužilju „kurvom“ i obraćajući se njenim nadređenima sa informacijama koje su po nju imale uznemirujući karakter i mogle su dovesti do njenog razrešenja. U postupku je utvrđeno da je tuženi narušenog zdravstvenog stanja, te da je 01.11.2012.godine preživeo srčani infrakt i ima ugrađena 4 bajpasa, a po dolasku iz bolnice tužilju je više puta zvao telefonom, dolazio na kućnu adresu, zvonio na interfon zgrade, a jednom prilikom je došao na vrata stana u ranim jutarnjim satima, uznemiravajući je. Protiv tuženog je 18.02.2014.godine, pokrenuta istraga zbog sumnje da je na štetu tužilje izvršio krivično delo nasilja u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika Republike Srbije. Od 05.08.2014.godine, tužilja sa svojom decom živi u N.S. i od tada sa tuženim nije u kontaktu, izuzev u vezi viđanja tuženog sa njihovom zajedničkom ćerkom. Dalje je utvrđeno, da je navedeno ponašanje tuženog u dužem vremenskom periodu, počev od razvoda braka, kod tužilje prouzrokovalo stanje povišene emotivne uznemirenosti, strepnju, strah, zabrinutost i frustriranost zbog nemogućnosti da u dužem vremenskom periodu zaštiti sebe i svoju porodicu. Tužilja je veoma osetljiva na nasilje u porodici, te su od strane nadležnog organa uprave za poslove starateljstva u N.S., kao nadležnog po sadašnjem prebivalištu tužilje, predložene mere zaštite od nasilja u porodici ocenjene kao svrsishodne i neophodne.
Kako je ponašanje tuženog u vreme podnošenja tužbe, imalo karakteristike nasilja u porodici po članu 197. Porodičnog zakona, pravilno su pobijanim presudama određene zaštitne mere u trajanju od godinu dana saglasno članu 198. stav 3. Porodičnog zakona, u cilju sprečavanja potencijalne rizične situacije i eliminisanja osećaja uznemirenosti i ugroženosti kod tužilje. I po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda negiranje i minimiziranje akata nasilja od strane tuženog, ukazuje na potrebu nalaganja mera uzdržavanja od pristupa u stambeni i radni prostor tužilje, koje imaju za cilj da obezbede mir, spokojstvo i bezbednost, kao i ponovno uspostavljanje uravnoteženih odnosa koji su zbog navedenih sukoba i nasilja kompromitovani.
Zbog toga nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude.
Predsednik veća - sudija
Predrag Trifunović,s.r.
