Protiv pobijane drugostepene presude tuženi-protivtužilac blagovremeno je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Revizija se ne može izjaviti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. (da izreka presude protivreči razlozima presude) po članu 407. stav 2. ZPP, pa predmet ocene ovog suda nisu bili navodi isticani u reviziji u vezi te istaknute bitne povrede.

Tuženi je jemac-platac po ugovorima o kreditu koji je zaključen između tužioca i preduzeća čiji je on osnivač. Dobijeni krediti (obezbeđenje dve menice) nisu vraćene u roku dospelosti, zbog čega je podnet predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave 19. aprila 2013. godine. Rešenjem o izvršenju obavezan je tuženi da kao jemac isplati iznos od 531.509,11 evra sa zateznom kamatom po stopi i načinu obračuna koji je uređen Zakonom o zateznoj kamati počev od 29.02.2013. godine pa do isplate u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate; određeno je izvršenje plenidbom 2/3 penzije i popisom, procenom i prodajom dužnikovih pokretnih stvari. Protiv tog rešenja od 22.04.2013. godine tuženi je blagovremeno uložio prigovor tvrdeći da ''nikada nije potpisao menicu'', da su predložene menice popunjavala dva različita lica jer postoje očigledno dva različita rukopisa, kao i da je menica apsolutno ništava jer ne može biti popunjena ''na devize'', što je suprotno članu 1. stav 1. tačka 1. stav 2. Zakona o menici. Po uloženom prigovoru prvostepeni sud je stavio van snage rešenje o izvršenju u delu kome je određeno izvršenje i odredio da se postupak nastavi kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Osnovni sud se rešenjem od 10.02.2014. godine oglasio stvarno nenadležnim i po pravnosnažnosti spise predmeta ustupio na nadležnost Višem sudu u Zrenjaninu. U toku postupka u podnesku od 03.04.2014. godine tuženi je podneo protivtužbu sa zahtevom za utvrđenje ništavosti određenih delova Sporazuma o regulisanju duga po ugovoru o srednjeročnom kreditu, utvrđenje ništavosti dve menice sa zahtevima za činidbu da se te menice predaju tuženom. Protivtužbom nije obuhvaćen glavni dužnik E. d.o.o. Z. (ugovorna strana iz ugovora o kreditu).

U toku postupka prvostepeni sud je utvrdio da je tuženi izdao sopstvenu menicu bez protesta 06.08.2010. godine na iznos od 436.572,02 evra sa datumom dospeća od 28.02.2013. godine, kao i menicu od 06.08.2010. godine na iznos od 94.937,09 evra, sa istim datumom dospeća. Istog dana on je potpisao izjavu u kojoj je navedeno da je K.b. po Sporazumu o regulisanju duga odobrila nov sporazumni način regulisanja i da će u slučaju neurednog izvršenja obaveze po zaključenim sporazumima naplatiti dug popunom menice i jemca - platca sa klauzulom ''bez protesta'' u visini dospelih obaveza. U roku dospelosti (što je nesporno) zajam nije vraćen. U toku postupka tuženi je isticao da je obaveza prestala, ali tu činjenicu do zaključenja glavne rasprave nije dokazao (na tužiocu leži teret dokazivanja nastanka obaveze, a na tuženom teret dokazivanja da je obaveza prestala). Tuženi je predlagao i ekonomsko-finansijsko veštačenje na okolnost obračuna potraživanja i autentičnosti potpisa na menicama, ali u sudskom roku koji mu je ostavljen radi polaganja predujma za veštačenje uplatu nije izvršio, pa je sud predlog za izvođenje dokaza veštačenjem odbio. Izjavu iz prigovora da nikada nije menicu potpisao, tuženi je u toku postupka izmenio izjavljujući ''valjda jesam, nisam siguran''.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev usvojen, a odbijen protivtužbeni.

Tuženi je jemac platac i po članu 1004. stav 3. ZOO odgovara poveriocu kao glavni dužnik za celu obavezu. Poverilac može zahtevati njeno ispunjenje bilo od glavnog dužnika bilo od jemca ili od obojice u isto vreme (solidarno jemstvo). Menice bez protesta koje predstavljaju verodostojne isprave na ukupnu sumu od 531.509,11 evra u dinarskoj protivvrednosti su punovažne što je sud utvrdio kao prethodno pitanje u ovoj parnici jer su u svemu saglasne pravilima o sopstvenoj menici iz člana 1. Zakona o menici: postoji označenje da pismeno predstavlja menicu; bezuslovni uput da se plati određena svota novca; ime onoga ko treba da plati; označenje dospelosti; mesto gde plaćanje treba da se izvrši; označenje datuma i mesta izdavanja menice i potpis onoga koji je menicu izdao (trasant), koji treba istovremeno da izvrši isplatu (nema trasata).

U pogledu zahteva za utvrđenje ništavosti određenog pravnog posla (u ovom slučaju ugovora između banke i glavnog dužnika) tužbom ili protivtužbom moraju biti obuhvaćeni svi učesnici spornog odnosa, jer oni predstavljaju nužne jedinstvene suparničare. Nedostatak jednog od njih predstavlja manu koja utiče na stranačku sposobnost jer svi nužni suparničari čine jednu parničnu stranku po članu 210. ZPP. S obzirom da se spor može rešiti na jednak način prema svim učesnicima to nedostatak potpune procesne zajednice vodi odbijanju tužbenog zahteva (član 211. stav 2. ZPP). Ali kao što je napred istaknuto punovažnost ugovora između banke i glavnog dužnika sud je cenio kao prethodno pitanje u ovoj parnici.

Raskid ugovora o srednjeročnom kreditu od 12.06.2007. godine sam po sebi ne znači da je glavni dužnik odnosno jemac platac oslobođen svoje obaveze. Raskidom ugovora zbog specifičnosti ugovora o kreditu, dužnik (u ovom slučaju jemac platac) ne oslobađa se obaveze vraćanja zajma, jer strana koja je izvršila ugovor (u ovom slučaju banka) ima pravo da joj se vrati ono što je dala (član 132. stav 2. ZOO), pa su neosnovani revizijski navodi u kojima se ističe da je raskidom ugovora između poverioca i glavnog dužnika tuženi kao jemac oslobođen svoje obaveze.

Neosnovani su revizijski navodi u kojima se ističe da su ''aktivirane menice nepravilno popunjene – ništave jer kao što je istaknuto, menica ima sve bitne elemente sadržane u članu 1. Zakona o menici. Menica nije ništava kako to tvrdi revident zato što novčana obaveza glasi na plaćanje u stranoj valuti jer se po članu 395. ZOO njeno ispunjenje može zahtevati u domaćem novcu koji važi u trenutku ispunjenja obaveze.

Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Predrag Trifunović,s.r.