Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Jelice Bojanić Kerkez i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Radica Kostadinović, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Beograd, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilaca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 5139/20 od 07.04.2021. godine, na sednici održanoj 03.03.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 5139/20 od 07.04.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 5139/20 od 07.04.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 1333/19 od 24.10.2019. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe kao u podnesku tužilaca od 11.09.2019. godine. Stavom drugim, trećim i četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se obaveže tuženi da im na ime neosnovanog obogaćenja zbog umanjenja penzije za iznos poštarine isplati: za tužilju AA, za period od 08.01.0214. godine do 06.02.2019. godine iznos od 9.176,53 dinara, za tužilju BB, za period od 09.01.2014. godine do 08.01.2019. godine iznos od 9.051,62 dinara i za tužioca VV, za period od 06.01.2014. godine do 06.02.2019. godine iznos od 9.326,05 dinara i to pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana dospelosti navedenih iznosa do konačne isplate sve bliže navedeno ovim stavovima izreke. Stavom petim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 5139/20 od 07.04.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda u stavovima drugom, trećem, četvrtom i petom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju iz svih zakonom propisanih revizijskih razloga, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pobijanom pravnosnažnom presudom, odlučeno je o isplati manje isplaćene penzije, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev neosnovan. O ovom pravu tužilaca, nižestepeni sudovi su odlučili primenom odgovarajućih odredaba materijalnog prava, jer pravilna primena prava u sporivima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, a revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke sudova, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade štete podneta je 22.01.2019. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela je 9.326,05 dinara, što je najviši iznos jer tužioci nisu nužni jedinstveni suparničari.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu, u kome vrednost predmeta spora, očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, što znači da se radi o sporu male vrednosti, u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužilaca nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić