Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Vesne Stanković, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vanja Gavrančić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Ljubinka Krkljuš, advokat iz ..., radi vršenja roditeljskog prava, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 202/22 od 25.05.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 29.09.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 202/22 od 25.05.2022. godine i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P2 429/2021 od 27.01.2022. godine u delu kojim je odlučeno o vršenju roditeljskog prava, održavanju ličnih odnosa i dečijem izdržavanju i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 429/2021 od 27.01.2022. godine, stavom prvim izreke, razveden je brak između tužilje i tuženog zaključen dana 17.03.2020. godine u ... . Stavom drugim izreke, odlučeno je da se zajedničko dete parničnih stranaka, mal. VV rođen .... godine poverava na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu BB, sa prebivalištem na označenoj adresi u ... . Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja - protivtužena AA da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje mal. VV plaća mesečno iznos od 7.000,00 dinara počev od dana presuđenja pa ubuduće, od svakog prvog do desetog u mesecu za tekući mesec, s tim da dospele iznose plati odjednom u roku od 15 dana i da za slučaj docnje plaća zakonsku zateznu kamatu počev od padanja u docnju do isplate. Stavom četvrtim izreke, uređen je način održavanja ličnih odnosa između majke AA i mal. VV na način bliže određen u tom stavu izreke. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje da se zajedničko dete mal. VV njoj poveri na samostalno vršenje roditeljskog prava, uredi način održavanja ličnih odnosa oca i mal. VV po predloženom modelu i obaveže tuženi otac deteta da na ime doprinosa za dečije izdržavanje mal. VV plaća mesečno iznos od 15.000,00 dinara do desetog u mesecu za tekući mesec, počev od dana podnošenja tužbe pa ubuduće i da zaostale iznose isplati odjednom zajedno sa zakonskom zateznom kamatom računajući od svake dospele a neisplaćene alimentacije. Stavom šestim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 202/22 od 25.05.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilje-protivtužene i navedena prvostepena presuda je potvrđena u stavovima 2-6 izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje-protivtužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu prema članu 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 72/2011 ... 18/2020) i utvrdio da je revizija tužilje osnovana.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da su parnične stranke zaključile brak dana 17.03.2020. godine, u kome je ... godine rođen mal. VV, da tužilja ima još jedno dete iz prethodne vanbračne zajednice mal. ćerku GG rođenu ... godine, koja je odlukom suda poverena tužilji na samostalno vršenje roditeljskog prava, da su stranke živele u ..., da je tuženi po faktičkom prestanku zajednice sa tužiljom ostao da živi u ..., u komfornoj porodičnoj kući, u zajedničkom domaćinstvu sa roditeljima, babom i sestrom, a da se tužilja preselila u ... . Tuženi je po zanimanju ... i zaposlen je, sa mesečnom zaradom od 43.584,00 dinara. Tužilja živi u ... u stanu u vlasništvu njene majke, u zajedničkom domaćinstvu sa bratom i njegovom suprugom, stan je dupleks, površine 61 m2, a tužilja sa decom živi na gornjem nivou koji je površine 30 m2 i sastoji se od dve sobe, kuhinje i jednog kupatila. Tužilja ima završen kurs za ..., nema stalno zaposlenje, ostvarila je pravo na naknadu za rođenje drugog deteta u iznosu od 10.000,00 dinara mesečno do navršene druge godine života deteta, izvesno vreme je radila u ..., ali više ne radi i traži zaposlenje, a u izdržavanju joj pomaže majka kupovinom potrepština i novčano.

Prema nalazu i mišljenju nadležnog organa starateljstva, oba roditelja su u svojoj roditeljskoj ulozi podobna i funkcionalna, sklona da na adekvatan način odgovore potrebama mal. VV, s tim što tuženi aktualno ima više ličnih kapaciteta za vršenje roditeljske uloge, ima stabilniju mrežu podrške i u prilici je da obezbedi kvalitetnije porodične i sredinske uslove za dete. S druge strane, ocenjeno je da tužilja nije u mogućnosti da mal. VV obezbedi dovoljno stabilno porodično i stambeno okruženje, da njena mreža podrške nije dovoljno razvijena i stabilna, te da je u najboljem interesu deteta da bude povereno ocu na samostalnu brigu i staranje, a da sa majkom redovno održava odnose po predloženom modelu.

Mišljenje organa starateljstva je prihvaćeno od strane nižestepenih sudova i integrisano u ocenu o najboljem interesu mal. VV kao zajedničkog deteta stranaka, sledom čega je odlučeno da se samostalno vršenje roditeljskog prava nad mal. VV poverava tuženom kao ocu.

Revizijom se osporava ocena nižestepenih sudova da je u najboljem interesu mal. VV da otac, a ne majka, samostalno vrši roditeljsko pravo i ukazuje da nisu dovoljno ispitane činjenice bitne za odluku o tom, za život i razvoj deteta važnom pitanju.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda revizija je osnovana.

Presude nižestepenih sudova su donete prihvatanjem nepotpunog nalaza i mišljenja organa starateljstva i uz neprihvatljive razloge sa kojih je odbijen dokazni predlog za izvođenje dokaza veštačenjem. Nepotrebnim je ocenjen dokazni predlog tužilje da se putem veštačenja razmotre lične kompetencije i podobnosti roditelja za samostalno vršenje roditeljskog prava. Veštačenje ove vrste nije rezervisano za situaciju kompromitovne roditeljske sposobnosti, koje u ovom slučaju nema, imajući u vidu da je utvrđeno da su oba roditelja podobna i funkcionalna u roditeljskoj ulozi, a da je po pitanju ličnih kapaciteta za samostalno vršenje roditeljskog prava prednost data tuženom, u sklopu ocene on poseduje stabilniju mrežu podrške i u prilici je da obezbedi kvalitetnije porodične i sredinske uslove za dete. Po pitanju uslova za dete, opservacijom organa starateljstva nije obuhvaćena situacija od kada se tužilja nastanila u okruženju svojih srodnika, zajedno sa mal. VV kao mlađim detetom i ćerkom takođe ... uzrasta prema kojoj u skladu sa sudskom odlukom samostalno vrši roditeljsko pravo. Kod nevelike razlike u uzrastu dece, faktor razdvajanja se uzima u obzir uz ostale faktore od uticaja na ocenu da li interesu jednog deteta pogoduje da bude povereno majci ili ocu. Posle datog nalaza i mišljenja, organ starateljstva se obratio prvostepenom sudu da ukoliko sud ceni da je dostavljeni nalaz i mišljenje potrebno dopuniti pojasni na koje okolnosti je potrebna dopuna. Prvostepeni sud dopunu nije zatražio, a taj propust drugostepeni sud nije sankcionisao, iako u postupku u vezi sa porodičnim odnosima važi istražno načelo propisano članom 205. Porodičnog zakona.

O pravima maloletnog deteta odlučuje sud, rukovodeći se najboljim interesom deteta, kao osnovnim i najvažnijim kriterijumom, propisanom u članu 6. i 266. Porodičnog zakona. Dužnost suda da pribavi i konsultuje mišljenja organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima, propisana u članu 270. Porodičnog zakona, u funkciji je istraživanja o najboljem interesu deteta. Istraživanje sprovodi sud. Shodno tome, sud je ovlašćen da zatraži dopunu ili pojašnjenja o nejasnoćama u nalazu organa starateljstva, na podlozi kojeg je dato mišljenje tog organa o kompetencijama i prednostima za samostalno vršenje roditeljskog prava. U konkretnom slučaju, nije zatražena dopuna nalaza organa starateljstva opservacijom izmenjenih životnih prilika na strani majke od preseljenja u okruženje svojih srodnika, kao i kvaliteta vršenja roditeljskog prava prema ćerci i odnosa prema sinu. S ovim u vezi, stoji zaključak da nije do kraja rasvetljeno sporno pitanje najboljeg interesa zajedničkog deteta i kriterijuma za određivanje prednosti roditelja kome će dete biti povereno na negu, čuvanje i vaspitanje. Tek na osnovu svestrano ispitanih i s pouzdanjem utvrđenih činjenica, sud donosi odluku o vršenju roditeljskog prava.Odluka o vršenju roditeljskog prava je uslovljavajuća i za odluku o drugim pravima koja pripadaju detetu.

Najbolji interes deteta je pravni standard predviđen članom 3. Konvencije Ujedinjenih Nacija o pravima deteta, preuzetim u odredbama člana 6. i 266. stav 1. Porodičnog zakona i ceni se prema postojećim prilikama, uzimanjem u obzir niza faktora od mogućeg uticaja na dalji razvoj ličnosti deteta, kao što su uzrast deteta, razvojna upućenost deteta na jednog i drugog roditelja, skup potreba koje dete ima na ovom uzrastu, uključujući emocionalne i psihološke potrebe, stabilnost deteta i njegova sposobnost adaptacije, posvećenost roditelja, ponašanje i karakterne osobine roditelja, životne i stambene prilike na strani jednog i drugog roditelja i pre svega njihove lične sposobnosti da dužnostima prema detetu udovolje na način koji bi za dete bio odgovarajući i obezbedio pravilan psihofizički razvoj detetove ličnosti.

U skladu sa odredbom člana 205. Porodičnog zakona, sud treba da utvrdi činjenice koje su od uticaja na ocenu podobnosti roditelja za odgovorno vršenje roditeljskog prava. U tom pogledu potrebno je da se činjenično stanje dopuni, iznova ispitaju stranke i pribavi dodatni nalaz i mišljenje organa strateljstva, a po potrebi izvedu i drugi dokazi, kako bi se u potpunosti istražile i utvrdile bitne činjenice i na osnovu njih donela pravilna i na zakonu zasnovana odluka u skladu sa najboljim interesom deteta. Sud je dužan da utvrdi činjenice od uticaja na ocenu o postojećim mogućnostima kako jednog, tako i drugog roditelja, da bi mogao na valjan način da odluči o pravima deteta, odnosno o pravima i dužnostima roditelja. Prilikom određivanja prednosti roditelja da mu se poveri zajedničko dete na negu, čuvanje i vaspitavanje, sud je dužan da se rukovodi ne samo imovinskim pitanjima i uslovima za dete, nego svim njegovim psihološko-razvojnim potrebama, a imajući u vidu uzrast, razvojnu upućenost na roditelja, njegovu privrženost i bliskost roditeljima, uključujući i kompetencije kojima roditelji ponaosob raspolažu, pri čemu za zdrav razvoj deteta, materijalni status roditelja nije od ključnog značaja. Podrška koju roditelj uživa od svojih srodnika je dobrodošla i ceni se u sklopu životnih prilika na strani tog roditelja, a lične kompetencije za samostalno vršenje roditeljskog prava cene se prema stvarnim sposobnostima roditelja da udovolji kompleksnim potrebama deteta na uzrastu na kom se ono nalazi.

U članu 69. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da roditelji imaju pravo i dužnost da čuvaju i podižu dete tako što će se oni lično starati o njegovom životu i zdravlju.

U cilju pravilne primene materijalnog prava, u ponovnom postupku sud će raspraviti pitanja na koja je ukazano i rukovodeći se svestranom i pouzdanom ocenom o najboljem interesu mal. VV iznova će odlučiti o pravima koja mu kao detetu pripadaju, to su pravo deteta da u njegovom najboljem interesu bude određeno koji će roditelj samostalno vršiti roditeljsko pravo, pravo da se tom roditelju poverava i sa tim roditeljem živi, da se taj roditelj o njemu stara pre svih drugih, da tom roditelju bude predato ako se kod njega ne nalazi, da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi, na način koji će pogodovati razvijanju odnosa bliskosti sa tim roditeljem i pravo na izdržavanje od roditelja. Reč je o pravima deteta propisanim odredbama članova 59-63, 154. stav 1, koja se ostvaruju na osnovu odluke o vršenju roditeljskog prava koju donosi sud, rukovodeći se najboljim interesom deteta, kako nalažu odredbe člana 266. i 272. stav 2. Porodičnog zakona.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić