Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 13850/2022
10.11.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Željko Pecinjački, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Privredni sud u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Novom Sadu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gžrr 89/22 od 02.03.2022. godine, u sednici od 10.11.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gžrr 89/22 od 02.03.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Staroj Pazovi Prr1 135/21 od 11.10.2021. godine odbačena je tužba tužilje kao neblagovremena.

Rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gžrr 89/22 od 02.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđeno prvostepeno rešenje. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka. Stavom trećim izreke prvostepeni sud je upućen da izvrši ispravku u uvodu prvostepenog rešenja.

Protiv drugostepenog rešenja, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP. Naime, revizijom se ukazuje da su u nižestepenim rešenjima pogrešno primenjene odredbe člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i člana 376. Zakona o obligacionim odnosima kada je tužba odbačena kao neblagovremena, ali se ne ukazuje određeno na postojanje različite sudske prakse u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, kao ni na druge razloge za izuzetnu dozvoljenost revizije iz člana 404. ZPP. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.