U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilja AA, BB i VV, sve iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Ercegović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5233/21 od 06.04.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 02.03.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5233/21 od 06.04.2022. godine u stavu prvom izreke, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5233/21 od 06.04.2022. godine u stavu prvom izreke.

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5233/21 od 06.04.2022. godine u obavezujućem delu stava drugog i u stavu trećem izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 23433/2020 od 01.06.2021. godine, u stavu prvom izreke, obavezana je tužena da tužiljama na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled smrti bliskog lica, isplati iznose od po 490.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.06.2021. godine kao dana presuđenja do konačne isplate. U stavu drugom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu u kojem su tužilje tražile da se obaveže tužena da im na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog smrti bliskog lica isplati preko dosuđenih iznosa iz stava prvog izreke, još iznose od po 710.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. U stavu trećem izreke, obavezana je tužena da tužiljama naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 185.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5233/21 od 06.04.2022. godine, u stavu prvom, odbijena je žalba tužene kao neosnovana i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 23433/20 od 01.06.2021. godine u stavu prvom izreke. U stavu drugom izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, tako što je obavezana tužena da tužiljama na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled smrti bliskog lica isplati iznos od još po 410.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.06.2021. godine do isplate, dok je preostali deo tužbenog zahteva tužilja kojim je svaka tražila iznos od po još 300.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.06.2021. godine do isplate, odbijen kao neosnovan. U stavu trećem izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude, tako što je obavezana tužena da tužiljama solidarno naknadi troškove celog postupka u ukupnom iznosu od 283.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 229.600,00 dinara od izvršnosti do isplate. Odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila blagovremenu reviziju, na osnovu člana 403. stav 1. tačka 2. i člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili potrebe novog tumačenja prava (posebna revizija).

Vrhovni kasacioni sud je zaključio da u konkretnom slučaju o dosuđenoj naknadi za pretrpljene duševne bolove zbog smrti bliskog lica iz stava prvog izreke drugostepene presude nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. stav 1. ZPP. Uz reviziju nisu priložene presude kojima bi se odlučivalo o istovetnim ili sličnim situacijama, a visina naknade zavisi od okolnosti svakog konkretnog slučaja.

Iz navedenog razloga, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP ,odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člna 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija izjavljena protiv potvrđujućeg dela pravnosnažne drugostepene presude nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu podneta je dana 19.06.2020. godine, a pobijani potvrđujući deo pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužene nije dozvoljena.

Vrhovni kasacioni sud je stoga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u njenom preinačujućem obavezujućem delu, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20), pa je ocenio da je u ovom delu revizija tuženog dozvoljena, ali nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pokojni GG preminuo je 19.12.2017. godine od posledica povreda koje je zadobio prilikom vršenja službene dužnosti kao ... PU Požarevac, tako što je u selu ..., Opština ... 18.12.2017. godine nad njim od strane DD izvršeno krivično delo teško ubistvo iz člana 114. Krivičnog zakonika. Tužilje VV i BB su ćerke sada pokojnog GG, a tužilja AA je supruga pokojnog GG. Tužilja BB je imala ... godinu kada je ubijen njen otac, a tužilja VV ... godina. Na ime osiguranog slučaja AMS osiguranje je u vansudskom postupku svakoj od tužilja isplatio iznos od po 200.000,00 dinara.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je obavljanje službene dužnosti ... MUP RS opasna delatnost, pa kako je pokojni VV izgubio život dok je obavljao svoje radne zadatke, kao pripadnik Ministarstva unutrašnjih poslova RS, odnosno dok je vršio svoju dužnost ... u PU Požarevac, tuženi je, kao poslodavac, odgovoran za štetu bez obzira na krivicu, prema pravilima o objektivnoj odgovornosti, u skladu sa odredbom člana 154. stav 2, člana 173, 174. i 201. Zakona o obligacionim odnosima.

Drugostepeni sud je smatrao, imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je odlučio o visini naknade štete. Drugostepeni sud je ocenio da je dosuđeni iznos od po 490.000,00 dinara odmeren pogrešnom primenom materijalnog prava, imajući u vidu odredbu člana 200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, a da novčani iznos od po 900.000,00 dinara za pretrpljene duševne bolove svake tužilje zbog smrti njihovog oca, odnosno supruga, predstavlja adekvatnu naknadu nematerijalne štete, uzimajući u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se revizijom tužene ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo iz člana 200 stav 2 Zakona o obligacionim odnosima.

Pravilno je, nasuprot navodima revizije, drugostepeni sud cenio okolnosti ovog slučaja, intenzitet i trajanje duševnog bola tužilja, supruge i ćerki pokojnog GG, koji je stradao od posledica povreda zadobijenih u vršenju službene dužnosti. Nasuprot navodima revizije, okolnosti slučaja opravdavaju novčanu naknadu od po ukupno 900.000,00 dinara, a time i preinačenje prvostepene presude i dosuđivanje iznosa od po još 410.000,00 dinara. Naime, pravična novčana naknada za duševne bolove zbog smrti supruga i roditelja predstavlja naknadu kako za bol izazvanu samim saznanjem za smrt, tako i za sve kasnije bolove koje trpe zbog gubitka supruga i roditelja imajući u vidu njihovu životnu dob. Stoga su neosnovani navodi revidenta kojima se pobija pravilnost primene materijalnog prava - odredbe člana 200. Zakona o obligacionim odnosima.

Neosnovani su navodi revidenta kojim pobija drugostepenu presudu jer smatra da je sud utvrđenu pravičnu novčanu naknadu trebao umanjiti za iznos od po 200.000,00 dinara koje su tužilje primile iz osnova osiguranja lica od posledica nesrećnog slučaja. Tužiljama, u smislu odredbe člana 948. Zakona o obligacionim odnosima, pripada pravo i na naknadu štete od tuženog, kao odgovornog lica i pravo na naknadu iz osnova kolektivnog osiguranja lica od posledica nesrećnog slučaja, jer se te naknade kumuliraju kada je u pitanju osiguranje lica, osim ukoliko je osiguranje od posledica nesrećnog slučaja zaključeno kao osiguranje od odgovornosti, što u konkretnom slučaju tuženi nije dokazivao.

Sledom izloženih razloga, odbijena je revizija tuženog na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP i odlučeno, kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća-sudija,

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić