Dopunskom presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P2 120/18 od 13.07.2020. godine odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se omogući da svoju maloletnu ćerku vodi van granica Republike Srbije i bez posebne saglasnosti tuženog-protivtužioca na osnovu ove presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 414/20 od 24.11.2020. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tuženog-protivtužioca i potvrđena prvostepena presuda sa dopunskom presudom u stavovima prvom, stavu prvom tačka 1, stavu drugom, stavu drugom tačka 1. i stavu trećem tačka 1. izreke. Stavom drugim izreke ukinuta je prvostepena presuda sa dopunskom presudom u stavovima trećem i petom izreke i u tom delu predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi – protivtužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovani su revizijski navodi da je u postupku pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. ZPP s obzirom da je drugostepeni sud ocenio sve bitne žalbene navode i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju maloletna VV rođena je ...2013. godine u vanbračnoj zajednici tužilje i tuženog koja je prekinuta ...2018. godine. Rešenjem prvostepenog suda u ovoj parnici od 13.02.2018. godine utvrđeno je samostalno vršenje roditeljskog prava od strane tužilje – majke nad maloletnom VV i uređeni su lični odnosi tuženog sa maloletnim detetom počev od 14.02.2018. godine, s tim da privremena mera važi do pravnosnažnog okončanja ove parnice. Na osnovu tog rešenja maloletna VV je boravila kod oba roditelja po dva dana do 24.08.2018. godine kada je tuženi odbio da preda maloletnu VV majci. Dete se kod tuženog nalazilo duže vreme, u kom periodu je u izvršnom postupku predaja deteta bila bezuspešna, zbog čega je doneto rešenje o novčanom kažnjavanju i izricanju kazne zatvora, budući da tuženi nije postupao po nalogu suda. Zbog prekida ličnog odnosa maloletnog deteta sa majkom određeno je da se u prostorijama Centra za socijalni rad opservira odnos majka – dete i provere navodi tuženog da majka vrši psihičko, fizičko i seksualno nasilje nad detetom. Dana 28.09.2018. godine ostvaren je kontakt između deteta i majke u prostorijama centra kojom prilikom je tuženi suprotno uputima stručnih lica, maloletnu VV nosio u naručju okrenutu prema sebi onemogućavajući opservaciju njene reakcije na susret sa majkom i prilikom pokušaja majke da ostvari kontakt sa detetom odgurnuo je što je prouzrokovalo telesne povrede tužilje koje su konstatovane u izveštaju lekara specijaliste. Zbog prekida kontakta sa majkom i neodvođenja deteta u obdanište, po mišljenju organa starateljstva od 04.10.2018. godine, otac je prekinuo pozitivan tok socijalizacije deteta bez opravdanih razloga i ugrožen je dalji pravilan psihosocijalni razvoj deteta, te nije bilo elemenata za izmenu donete privremene mere kojom je utvrđeno samostalno vršenje roditeljskog prava od strane majke. Međutim, predložena je izmena modela održavanja ličnih odnosa deteta i oca, pa je prvostepeni sud rešenjem od 17.10.2018. godine stavio van snage prethodno rešenje o privremenoj meri u pogledu modela održavanja ličnih odnosa tako što ih je uredio u skladu sa predlogom Centra za socijalni rad (odvijanje u kontrolisanim uslovima u prostorijama centra utorkom i petkom od 14.00 do 15.00 časova). U postupku je obavljeno veštačenje od strane Instituta za mentalno zdravlje i utvrđeno da roditelji aktuelno nemaju znake trajne ili privremene duševne bolesti, privremene duševne poremećenosti, ne pokazuju elemente zaostalog duševnog razvoja niti teže duševne poremećenosti. Tuženi u odnosu na roditeljstvo verbalizije visok stepen motivisanosti uz adekvatno prepoznavanje i zadovoljavanje dečijih potreba, ali je to često hiperprotektivno i rigidno, sa simbiotskom specifičnošću da je detetu dovoljan jedan roditelj. Tužilja u odnosu na roditeljstvo verbalizuje visok stepen motivisanosti uz adekvatno prepoznavanje i zadovoljavanje dečijih potreba. Maloletna VV aktuelno nema znakova psihološkog, fizičkog i seksualnog nasilja (veštačenje od 08.04.2019. godine). Kod maloletne VV postoji izražen konflikt lojalnosti što podrazumeva strah od očeve reakcije ako pokaže reakcije prema majci i u riziku je za razvoj psihičkih smetnji zbog takozvanog „Splitting“ kada jednog roditelja doživljava sasvim dobrim a drugog sasvim lošim što je štetno jer vidi svet crno belim, a ne na uravnotežen i izbalansiran način gde postoji dobro i loše u ljudima i situacijama. S obzirom da je tuženi od avgusta 2018. godine do maja 2019. godine prekinuo svaki kontakt deteta sa majkom (tuženi je 06.05.2019. godine predao maloletno dete majci), rešenjem suda od 24.05.2019. godine zabranjeno je tuženom da se približava maloletnoj VV na udaljenosti manjoj od 50 metara osim pri realizaciji ličnih odnosa, kao i da je uznemirava na bilo koji način. Na osnovu izveštaja centra od 12.12.2019. godine utvrđeno je da je brat tužilje GG pravnosnažno osuđen za krivično delo nedozvoljene polne radnje, ali da pri terenskoj poseti od strane radnika Centra nije zatečen u domaćinstvu gde je tužilja živela sa detetom i svojim roditeljima, nakon čega je tužilja sa maloletnim detetom iznajmila stan, a zatim kupila stan u ... u kome živi sa detetom. Rešenjem od 24.12.2019. godine proširen je model održavanja ličnih odnosa tako što je uređen na način da otac viđa maloletno dete svake srede od 14.00 do 18.00 časova i svake subote od 10.00 do 18.00 časova, a konačnim mišljenjem organa starateljstva od 25.05.2020. godine predložen je model održavanja ličnih odnosa svake srede od 14.00 do 18.00 časova i svake subote od 10.00 do 18.00 časova, te za rođendan deteta od 12.00 do 18.00 časova naizmenično (prvi nadolazeći kod oca) za verske i državne praznike od 10.00 do 18.00 časova (prvi nadolazeći kod oca, Krsnu slavu kod oca od 10.00 do 18.00 časova) tako što će otac dete preuzimati i vraćati ispred Policijske uprave u ... . Utvrđeno je takođe da je u najboljem ineresu maloletnog deteta da telefonski kontaktira sa ocem od 17,30 do 19,30 časova po pola sata dnevno sa čim su se roditelji saglasili. Konačnim mišljenjem organa starateljstva predloženo je da se vršenje roditeljskog prava poveri majci samostalno jer je to u najboljem interesu maloletnog deteta. Majka adekvatno odgovara na njene potrebe i dete želi da nastavi da živi sa njom, a da nastavi kontakate sa ocem, bez noćenja. Mišljenje organa starateljstva je dato na osnovu postupnog praćenja odnosa i proširivanja kontakata deteta sa ocem, nakon zadržavanja deteta od strane oca. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P2 878/18 od 15.01.2019. godine zabranjeno je tuženom da se približava tužilji i mestu njenog stanovanja od 15.01.2019. do 15.01.2020. godine, povodom događaja od 28.09.2018. godine u prostorijama Centra kojom prilikom je tuženi odgurnuo tužilju što je prouzrokovalo telesne povrede.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilna je odluka nižestepenih sudova da se maloletno dete poveri majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, kao i odluka o načinu održavanja ličnih odnosa oca sa detetom na način kako je to bliže navedeno u stavu drugom izreke prvostepene presude.

Članom 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta (Zakon o ratifikaciji konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta „Službeni list SFRJ“ - Međunarodni ugovori broj 15/90 i „Službeni list SRJ“ – Međunarodni ugovori broj 4/96 i2/97) propisano je da u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja su interesi deteta bez obzira na to da li sprovode javni ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Države članice se obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonitih staratelja ili drugih pojedinaca koji su pravno odgovorni za dete i preuzimaju u tom cilju sve potrebne zakonodavne i administrativne mere (stav 2.). Ova obaveza preuzeta je članom 6. stav 1. Porodičnog zakona kojim je propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta.

Prema članu 77. Porodičnog zakona propisani su uslovi za samostalno vršenje roditeljskog prava tako što je u stavu 3. propisano da jedan roditelj vrši sam roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život a nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava. U sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta po članu 266. stav 1. navedenog zakona, a pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava sud je dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima (član 270.).

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju u najboljem interesu maloletnog deteta je da bude povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava majci, imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje i mišljenje organa starateljstva. Pobijana presuda doneta je u skladu sa navedenim odredbama Porodičnog zakona i Konvencije o pravima deteta, kao i elementima za procenu najboljeg interesa deteta, koje između ostalog čine uzrast i pol deteta, zrelost deteta, potrebe deteta (vaspitanje, stanovanje, ishrana, odevanje, zdravstvena briga i drugo) i sposobnost roditelja da zadovolji utvrđene potrebe deteta. S obzirom da se najbolji interes deteta kao pravni standard ceni prema okolnostima svakog konkretnog slučaja, nižestepeni sudovi su imali u vidu da je majka motivisana da se samostalno i neposredno stara o maloletnom detetu i da poseduje pozitivne roditeljske kapacitete koje je pokazala u dosadašnjem angažovanju na planu roditeljstva, dok je sa druge strane utvrđeno da u sadašnjem kalendarskom uzrastu deteta i psihološkom stanju nije u najboljem interesu da otac samostalno vrši roditeljsko pravo zbog prisutnog straha deteta da će tu i ostati, bez mogućnosti da pohađa obdanište odnosno obrazovnu ustanovu i održava lični odnos sa majkom.

Revizijski navodi kojima se osporava odluka o vršenju roditeljskog prava ukazivanjem da je odluka doneta na osnovu neobjektivnog mišljenja organa starateljstva (koji protiv tuženog vodi posebnu parnicu radi lišenja roditeljskog prava), ocenjeni su kao neosnovani. Nije postojala smetnja da nadležni Centar za socijalni rad u ovoj parnici dostavi sudu stručno mišljenje u smislu člana 270. Porodičnog zakona, dok u parnici radi lišenja roditeljskog prava kada je organ starateljstva tužilac, sud ne može od istog tog organa (Centra za socijalni rad) zatražiti stručno mišljenje o kompetentnosti roditelja za vršenje ili lišenje roditeljskog prava zbog sukoba interesa. U toku postupka dostavljeno je više izveštaja organa starateljstva koji je obavio više odvojenih razgovora sa roditeljima i jedan zajednički, a obavljeni su razgovori i opservacija maloletnog deteta u domaćinstvu majke i u centru, te uzeto mišljenje maloletnog deteta pribavljeno kroz razgovor projektivnu tehniku („torba osećanja“). Maloletna VV ispoljava psihološki zamor od svih postupaka i pozivanja na razgovore pa dužina trajanja sudskog postupka, učestala davanja dopunskog mišljenja koja uključuju brojne razgovore stručnjaka sa detetom nepovoljno se odražavaju na psihosocijalni razvoj deteta. Navedena situacija dete održava u stanju konflikta lojalnosti u odnosu na roditelje što je sa aspekta njenog razvoja štetno. Polazeći od proaktivne uloge organa starateljstva u toku trajanja ove parnice, bez uticaja su revizijski navodi tuženog kojima se dovodi u sumnju poslednji izveštaj centra za socijalni rad, navodima da je dostavljen sudu bez prethodno obavljenog razgovora sa tuženim, budući da poslednji izveštaj oragana starateljstva od 25.05.2020. godine bazira na kompletnoj porodičnoj situaciji stranaka i njihovim životnim prilikama, te okolnostima konkretnog slučaja, a ne samo na obavljenom razgovoru sa roditeljima u aktuelnoj fazi postupka. Pored toga nižestepeni sudovi su pravilno ocenili nalaz i stručno mišljenje organa starateljstva u pogledu načina održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta sa ocem nalazeći da je aktuelno u najboljem ineresu deteta, budući da otac poseduje odgovarajuće roditeljske kompetencije, imajući pri tom u vidu da ovaj način održavanja ličnih odnosa omogućava kontakte sa ocem po modelu bez noćenja iz prethodno navedenih razloga i svakako je podložan izmeni ukoliko se izmene okolnosti, a sve u cilju zaštite interesa maloletnog deteta.

Imajući u vidu izneto, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić