Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u okviru ovlašćenja iz čl. 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...87/18) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije počinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl.374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Tuženi revizijom ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, učinjene u drugostepenom postupku, ali ne ukazuje o kojim povredama se konkretno radi, pa one ne mogu biti predmet razmatranja revizijskog postupka.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u postupku koji je prethodio donošenju pravnosnažne presude, parnične stranke su zaključile brak 2001. godine u kome je rođeno njihovo dvoje maloletne dece. Od početka zajednice života supružnici su se verbalno sukobljavali, međusobno vređali, optuživali i omalovažavali. Zbog događaja od 07.11.2015. godine, oboje su prekršajno odgovarali. I u narednom periodu međusobno su podnosili prijave nadležnoj policijskoj stanici i Centru za socijalni rad. Zbog poremećenih odnosa brak je razveden pravnosnažnom presudom od 09.03.2017. godine a roditeljsko pravo nad maloletnim sinom stranaka povereno je majci, dok je nad ćerkom tuženom. Porodica je nastavila zajednički život u porodičnoj kući zbog nerešenih imovinskih odnosa. Sukobi supružnika su se nastavili. Zbog događaja od 12.06.2017. godine, tuženom je izrečena hitna privremena mera zabrane da kontaktira tužilju i da joj prilazi u trajanju od 48 sati, koja je produžena za još 30 dana. Naime, tuženi je zaključao ulazna vrata od porodične kuće, tako da tužena nije mogla da uđe sve do jutarnjih časova kada joj je vrata otvorila ćerka. Dok je pokušavala da uđe u kuću tuženi je nastojao da je u tome spreči, preprečavajući joj put svojim telom, a ujedno je vređao i nazivao pogrdnim imenima.

Tuženi i njegova sestra inicirali su parnicu za iseljenje tužilje iz njihove roditeljske kuće. Kada je saznala za podnetu tužbu, tužilja je pozvala telefonom svoju prijateljicu, a tuženi je nasilno ušao u prostoriju u kojoj se ona nalazila i telefonirala i pokušao da joj otme telefon pri čemu joj je uputio niz pogrdnih reči. Zbog ovog događaja protiv tuženog je ponovo izrečena privremena mera zabrane kontaktiranja i približavanja tužilji na rok od 48 sati koja je produžena za još 30 dana.

U prethodnoj fazi postupka, pravnosnažno je odlučeno presudom P2 N 433/17 od 24.11.2017. godine, tako što je protiv tuženog određena mera zabrane daljeg uznemiravanja tužilje. Postupajući po toj presudi, u delu u kome je naloženo da se iseli iz porodične kuće, tuženi se iselio decembra 2017. godine, zajedno sa maloletnom ćerkom i time su izbegnuti dalji sukobi supružnika.

U postupku je utvrđeno da su oboje bivših supružnika hiper senzitivni a da je tuženi sklon konfrontiranju i kritici.

Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo odredbe člana 197. i 198. Porodičnog zakona – PZ.

Navodima revizije pravilnost primene materijalnog prava ne dovodi se u sumnju.

Vrsta, oblik, težina i učestalost nasilja i uslovi u kojima stranke žive u postupku su potpuno i pravilno utvrđeni. Vrste i vreme trajanja mera zaštite pravilno su određeni prema obimu, vrsti, učestalosti i težini nasilja i uslovima u kojima stranke žive. Određene mere zaštite doprineće da tuženi ne ponovi isti ili teži oblik nasilja a istovremeno će tužilji pružiti adekvatnu zaštitu na osnovu pravilno procenjenog rizika za do sada izvršeno nasilje i sprečavanje budućeg nasilja.

Bez uticaja su revizijski navodi da se tuženi po prethodno određenoj meri zaštite od nasilja u porodici iselio, jer se mera zaštite može produžavati i ponovo izricati dok za to postoje zakonom propisani uslovi.

Ostalim revizijskim navodima osporava se pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega se drugostepena presuda revizijom ne može pobijati u smislu člana 407. ZPP.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP, doneo odluku kao u izreci presude.

Odluka o troškovima revizijskog postupka doneta je primenom člana 165. stav 2. u vezi sa članom 153. ZPP, prema postignutom uspehu revidenta u revizijskom postupku.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić