.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1394/2017
08.07.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Gordane Komnenić i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milutin Radoičić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3857/16 od 29.07.2016. godine, u sednici održanoj dana 08.07.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3857/16 od 29.07.2016. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3857/16 od 29.07.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 6827/14 od 16.10.2015. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud utvrdi da ima pravo zakupa na neodređeno vreme na stanu koji se nalazi u ulici ... broj ... u ..., u ... „...“, površine 48m2, sa pravom na otkup, što je tužena Republika Srbija – Ministarstvo odbrane, dužna da prizna i trpi. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da sa tužiocem zaključi ugovor o otkupu stana, pod uslovom i cenama koje su važile na dan podnošenja zahteva za otkup 27.01.2014. godine. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud donese presudu koja zamenjuje ugovor o otkupu stana iz stava drugog ove presude, te da se kao otkupna cena utvrdi iznos od 743.289,00 dinara, koji će tužilac isplatiti tuženom u 240 rata po 3.297,04 dinara mesečno, počev od pravnosnažnosti presude. Stavom četvrtim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3857/16 od 29.07.2016. godine, odbijena je žalba tužioca kao neosnovana i potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 6827/14 od 16.10.2015. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da sud odluči o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 87/18).
Nižestepenim presudama odbijen je tužbeni zahtev za utvrđenje da tužilac ima pravo zakupa na neodređeno vreme i otkupa službenog stana koji mu je dat na korišćenje ugovorom o zakupu na određeno vreme. Uz reviziju nisu priložene drugačije sudske odluke u pogledu primene čl. 7, 8, 9, 16. i 17. Zakona o stanovanju, u pogledu čije primene postoji ujednačena sudska praksa, a nižestepene presude su u skladu sa praksom Vrhovnog kasacionog suda u predmetima sa istim činjeničnim i pravnim osnovom. S obzirom da se ne radi o parnici za iseljenje tužioca, ne radi se o istom činjeničnom i pravnom osnovu kao u presudi Evropskog suda za ljudska prava „Ćosić protiv Hrvatske“, na koju se revizijom poziva, jer je u toj presudi povreda prava na dom iz člana 8. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda utvrđena iz razloga što je presudama domaćih sudova naloženo iseljenje podnositeljske predstavke iz stana. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
U tužbi podnetoj sudu dana 28.02.2014. godine nije određena vrednost predmeta spora. Na ročištu od 15.04.2015. godine, tužba je uređena tako što je određena vrednost predmeta spora na iznos od 827.651,00 dinara.
Prema noveliranom članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima kada vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Budući da vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra u vreme podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
