.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1394/2020
11.03.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB, VV, GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ, ZZ, II, JJ i KK, svih iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Nemanja Kovačević, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje - Filijala u Kragujevac – Organizaciona jedinica Aranđelovac, čiji je punomoćnik Ljiljana Conić, advokat iz ..., radi naknade, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 2238/19 od 14.11.2019. godine, u sednici održanoj 11.03.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 2238/19 od 14.11.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 2238/19 od 14.11.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Aranđelovcu P 187/16 od 20.02.2019. godine, stavom prvim, drugim, trećim, četvrtim, petim, šestim, sedmim, osmim, devetim, desetim, jedanaestim i dvanaestim izreke, odbijeni su glavni tužbeni zahtevi, kao i eventualni tužbeni zahtevi kojima su tužioci tražili da se obaveže tužena da im na ime manje plaćene novčane naknade za slučaj nezaposlenosti plati pojedinačne iznose bliže određene u izreci presude sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom trinaestim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje parnične troškove.
Presudom Višeg suda u Kragujevcu Gž 2238/19 od 14.11.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilaca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Aranđelovcu P 187/16 od 20.02.2019. godine u stavovima 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11. i 12. izreke u delu odbijenog (pogrešno označeno usvojenog) primarnog tužbenog zahteva. Stavom drugim izreke, usvojena žalba tužilaca i preinačena presuda Osnovnog suda u Aranđelovcu P 187/16 od 20.02.2019. godine u stavovima 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11. i 12. izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev svih tužilaca i obavezana tužena da tužiocima na ime manje isplaćene novčane naknade za slučaj nezaposlenosti plati svakom pojedinačni iznos sa zakonskom zateznom kamatom i za period, koji je bliže određen u izreci presude. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocima na ime troškova parničnog postupka plati 698.650,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi razmatranja pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana i ujednačavanja sudske prakse.
Tužioci su podneli odgovor na reviziju.
Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Predmet spora je zahtev za naknadu štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada državnog organa, konkretno Nacionalne službe za zapošljavanje prilikom obračuna novčane naknade tužiocima za vreme nezaposlenosti. Pobijanom odlukom nije odstupljeno od sudske prakse u ovoj vrsti sporova, tako da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena.
Tužioci su tužbe u ovoj parnici podneli 19.01.2016. i 22.01.2016. godine, sa zahtevom za isplatu i to: za tužilju AA 2.865,78 dinara, za tužioca BB 4.154,76 dinara, za tužilju VV 3.995,48 dinara, za tužioca GG 6.661,48 dinara, za tužioca DD 3.059,20 dinara, za tužilju ĐĐ 1.930,84 dinara, za tužilju EE 1.337,49 dinara, za tužioca ŽŽ 8.601,04 dinara, za tužilju ZZ 3.998,28 dinara, za tužilju II 5.712,12 dinara, za tužilju JJ 8.706,26 dinara i za tužilju KK 10.779,45 dinara.
Zakon o parničnom postupku u članu 468. stav 1. propisuje da sporovi male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U konkretnom slučaju reč je o posebnom postuku o sporovima male vrednosti koji je regulisan odredbama članova 467 – 479 Zakona o parničnom postupku. Članom 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku propisano je da protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija, što znači da ova posebna odredba Zakona o parničnom postupku u sporovima male vrednosti isključuje primenu opšte odredbe iz člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP kojom je propisano da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.
Obzirom da u postupcima u sporovima male vrednosti nije dozvoljena revizija, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
