Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Dašić, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ DOO iz ..., čiji su punomoćnici Vladan Simeunović i Živorad Ikonović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4267/19 od 16.12.2019. godine, u sednici održanoj 30.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4267/19 od 16.12.2019. godine i predmet vraća istom sudu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici P1 848/18 od 09.07.2019. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da tužilji naknadi nematerijalnu štetu u visini od 30.000,00 dinara, na ime pretrpljenih fizičkih bolova, sa zateznom kamatom počev od presuđenja do isplate. Preko dosuđenog iznosa po ovom osnovu, a do traženih 200.000,00 dinara, kao i za traženih 80.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni strah, tužbeni zahtev je odbijen, kao neosnovan. Istom presudom obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 22.889,81 dinara sa zakonskom kamatom od presuđenja do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4267/19 od 16.12.2019. godine, žalba tužilje je delimično usvojena i prvostepena presuda preinačena u odbijajućem delu, tako što je tuženi obavezan da tužilji, na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove, pored dosuđenih 30.000,00 dianara plati još 30.000,00 dinara, te da joj za pretrpljeni strah plati 40.000,00 dinara, sve sa zakonskom kamatom počev od 09.07.2019. godine do isplate, dok je u preostalom odbijajućem delu, kao i u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka, žalba tužilje odbijena, kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena. Istom presudom tuženi je obavezan da tužilji naknadi troškove žalbenog postupka od 38.400,00 dinara, a odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju na kom je zasnovana pobijana odluka, tužilja je 23.02.2012. godine, obavljajući poslove prodavca u ... na odeljenju delikatesa, doživela povredu na radu, tako što joj je prilikom sečenja na mesoreznici, skliznula ruka sa salame i mašina joj je zahvatila i posekla palac desne ruke. Ova povreda, u vidu razderne nagnječne rane, kvalifikovana je kao laka telesna povreda, a ocenom nalaza i mišljenja sudskog veštaka utvrđena je jačina i vremensko trajanje straha i fizičkih bolova koje je tužilja trpela usled zadobijene povrede, a koje su precizno utvrđene nižestepenim odlukama. Sudovi su utvrdili da za povredu koju je tužilja zadobila na radu postoji odgovornost tužene, jer mašina za sečenje delikatesnih proizvoda (samoreznica) predstavlja opasnu stvar, pa je tuženi propustio da joj osigura bezbedne uslove za rad, njenim osposobljavanjem za takav način rada (bezbedan rad), ali da postoji i doprinos tužilje, jer je posao sečenja delikatesa obavljala u žurbi bez posvećivanja dovoljno pažnje poslu koji je obavljala, na osnovu čega zaključuju da je doprinos parničnih stranaka nastaloj šteti - podjednak.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužilji dosudio naknadu nematerijalne štete samo za pretrpljeni fizički bol, u visini od 30.000,00 dinara, dok je odbio zahtev za naknadu štete za pretrpljeni strah, nalazeći da intenzitet i dužina pretrpljenog straha ne opravdavaju dosuđivanje novčane nadoknade za ovaj vid štete.

Odlučujući o žalbi tužilje, drugostepeni sud je delimično preinačio prvostepenu odluku, tako što je tužilji dosudio još 30.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fzičke bolove, a dosudio joj je i 40.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se revizijom osnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka učinjenu pred drugostepenim sudom (član 374. stav 1. ZPP).

Naime protiv presude prvostepenog suda žalbu je izjavila tužilja, ali je žalbu izjavio i tuženi pobijajući je zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava. Tuženi žalbom ukazuje da je šteta nastala isključivo radnjom tužilje, kao oštećene, ističući da pored svake mesoreznice postoji prikačeno odgovarajuće uputstvo za rad, koje je svaki zaposleni u obavezi da pročita pre upotrebe mašine, te da ista ima graničnik koji odvaja sečivo od ručke kojom se rukovodi mašinom, tako da je nemoguće da dođe do povređivanja ako se pravilno koristi, jer prsti korisnika u tom slučaju ne mogu da pređu preko graničnika i dođu u dodir sa sečivom. Ukazuje i da su bez uticaja na odgovornost tuženog navodi tužilje da je u momentu povređivanja (sečenja delikatesa) bila ometena od strane promotera, jer od strane poslodavca nije bila u obavezi da sluša promociju, već je zaposlenima to ostavljeno kao opcija, ukoliko su završili svoje redovne obaveze. Tuženi u žalbi navodi da je sve ove činjenice, utvrđene u prvostepenom postupku na osnovu iskaza saslušanih svedoka kojima je taj sud poklonio veru i prihvatio ih kao logične, jasne, i uverljive, ali da ih je pogrešno cenio prilikom ocene odgovornosti tužene, pa je pogrešnom primenom materijalnog prava utvrdio da odgovornost tužene postoji i da je u obavezi da tužilji nadoknadi pretrpljenu nematerijalnu štetu.

Međutim, prilikom donošenja pobijane odluke, drugostepeni sud nije odlučio o žalbi tužene, odnosno pravnosnažna presuda ne sadrži ni izreku o osnovanosti žalbe tuženog, niti su navodi žalbe cenjeni u obrazloženju odluke.

Imajući u vidu da zakonitost odluke o naknadi nematerijalne štete zavisi od adekvatne primene materijalnog prava na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, koje se odnosi kako na način na koji je došlo do štetnog događaja i nastale posledice, tako i na doprinos stranaka nastanku štete, što podrazumeva da je drugostepeni sud u obavezi da ceni osnovanost navoda žalbe obe parnične stranke, što je u konkretnom slučaju izostalo – propustom drugostepenog suda da prilikom donošenja pravnosnažne presude oceni i navode žalbe tuženog, to se osnovano revizijom ukazuje da je učinjena povreda postupka pred drugostepenim sudom, jer je odlučeno o zakonitosti prvostepene odluke bez ocene osnovanosti navoda žalbe koju je tuženi izjavio.

Na ovaj način Vrhovni kasacioni sud nalazi da je drugostepena presuda doneta uz bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, pa je na osnovu člana 415. ZPP, odlučio kao u izreci

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će ponovo ceniti zakonitost pobijane prvostepene odluke, uz ocenu osnovanosti navoda iz žalbe i tužilje i tuženog, a potom, pravilnom primenom materijalnog prava doneti novu i zakonitu odluku.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić