Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 8274/19 od 06.11.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Smederevu P2080/18 od 03.06.2019. godine i rešenje istog suda P 2080/18 od 05.09.2019. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno, preko punomoćnika, izjavio reviziju iz svih zakonom propisanih razloga.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18) i utvrdio da je revizija tužioca delimično neosnovana, a delimično nedozvoljena.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Osim navedene bitne povrede, revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP mogu biti bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 6, 8, 10. i 11. ovog zakona, pod uslovom da su isticane u žalbi, odnosno da su učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, kao i bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ovog zakona, koje su učinjene u postupku pred drugostepenim sudom. Ukazivanje revidenta na bitne povrede iz člana 374.stav 1. ZPP učinjene pred drugostepenim sudom je neosnovano, jer se ne radi o nepravilnoj primeni navedenih odredaba koja je bila ili mogla da bude od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su u nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev kao neosnovan, jer radnje koje je tužilac označio kao diskriminatorsko postupanje tužene i njenih pravnih prethodnika ne mogu se kvalifikovati kao diskriminacija i diskriminatorsko postupanje u smislu člana 2. Zakona o zabrani diskriminacije.

Predmet spora je obligaciono-pravni zahtev za naknadu štete i utvrđenje diskriminatorskog postupanja tužene (kao pravnog sledbenika Fonda za poljoprivredno zemljište i Javnog preduzeća za planiranje i uređenje prostora i građevinskog zemljišta ''Geoplan'' Kovin), prema tužiocu, na osnovu njegovih ličnih svojstava. U konkretnom slučaju, iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je između parničnih stranaka postojao spor u vezi sa izvršavanjem ugovornih obaveza preuzetih ugovorom o naknadi za uređenje građevinskog zemljišta.

Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da se neuredno izvršavanje ugovornih obaveza ne može kvalifikovati kao povreda načela jednakih prava i obaveza, čak i u situaciji kada je druga ugovorna strana, inače, u svim drugim slučajevima osim ovog, savesno izvršavala svoje ugovorne obaveze, kao i da ono ne predstavlja akt diskriminacije, već osnov da se zahtevaju zakonom propisane pravne posledice za slučaj nepoštovanja ugovornih obaveza.

Zaštita od diskriminacije predstavlja pravo ličnosti zagarantovano i Ustavom (član 21.) Pojam diskriminacije i diskriminatorskog postupanja sadržan je u članu 2. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije. Lična svojstva, koja tužilac navodi kao osnov diskriminacije: njegovo javno izražavanje stavova i mišljenja, javnu osudu političke vlasti u postupku javnih nabavki u oblasti građevinarstva, suprotstavljanje korupciji u postupcima javnih nabavki, političku pripadnost, političku podobnost i političko simpatizerstvo su svojstvena fizičkom licu, a ne i tužiocu kao pravnom licu, pa je i to osnovan razlog za odbijanje tužbenog zahteva, kao što su pravilno zaključili nižestepeni sudovi.

Iz navedenog razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom člana 414. stav 1. ZPP, bez detaljnog obrazlaganja revizijske odluke, u smislu stava 2. iste zakonske odredbe, s obzirom da se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi koje je drugostepeni sud pravilno ocenio, a obrazlaganjem revizijske odluke ne bi se postiglo novo tumačenje prava, niti doprinelo ujednačenom tumačenju prava.

Prema članu 420. stav 1. ZPP, stranke mogu izjaviti reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. U konkretnom slučaju revizija je izjavljena protiv rešenja kojim se postupak pravnosnažno ne okončava, niti se radi o rešenju protiv koga je revizija uvek dozvoljena, u smislu člana 420. stav 3, 4. i 5. istog zakona, pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke, primenom člana 413. navedenog zakona.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić