.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 13985/2023
24.01.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Vesne Mastilović i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Maja Vojvodić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Privredni sud u Užicu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Užicu, radi naknade imovinske štete, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Užicu Gžrr1 29/22 od 02.03.2023. godine, u sednici održanoj 24.01.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Užicu Gžrr1 29/22 od 02.03.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Užicu Gžrr1 29/22 od 02.03.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Užicu Prr1 20/22 od 11.07.2022. godine, stavom I izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se tužena obaveže da joj na ime naknade imovinske štete nastale povredom prava na suđenje u razumnom roku pored iznosa dosuđenog u presudi Prr1 19/22 od 25.05.2021. godine plati iznos od još 183.435,05 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana podnošenja tužbe do isplate, kao neosnovan. Stavom II izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime naknade troškova parničnog postupka plati iznos od 103.125,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate.
Viši sud u Užicu je, presudom Gžrr1 29/22 od 02.03.2023. godine, stavom prvim izreke, potvrdio presudu Osnovnog suda u Užicu Prr1 20/22 od 11.07.2022. godine u stavu prvom izreke, a žalbu tužilje izjavljenu protiv ovog dela prvostepene odluke odbio kao neosnovanu. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila blagovremenu reiziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) u vezi sa odredbom člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, iz čega sledi da nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata iznosa od 183.435,05 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe, koji iznos predstavlja razliku između kamate obračunate po osnovu komforne metode i iznosa kamate obračunatog po proporcionalnoj metodi, a sve vezano za naknadu imovinske štete usled povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pobijana odluka nižestepenih sudova o odbijanju tužbenog zahteva je u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda usvojenim na sednici Građanskog odeljenja id 02.04.2013. godine, zauzetog nakon odluke Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine (objavljene u „ Službenog glasniku RS, br. 73 od 27.07.2012. godine), čija primena je u konkretnom slučaju moguća po analogiji.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. ZPP i ocenio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano odredbom člana 479. stav 6. istog zakona.
Tužbu radi naknade štete tužilja je podnela 21.01.2021. godine a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 183.435,05 dinara.
Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kom se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Iz izloženih razloga Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenm odredbe člana 413. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
