Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, revizije su izjavili tužioci i tuženi i to: tužioci-protivtuženi u odnosu na stav treći i šesti izreke, a tuženi-protivtužioci u odnosu na stav prvi, drugi, četvrti, petim i šesti izreke, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi-protivtužioci su dostavili odgovor na reviziju tužilaca.

Odlučujući o izjavljenim revizijama, na osnovu člana 408. i člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizije nisu osnovane.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sada pokojni ŽŽ i tuženi- protivtužilac VV su rođena braća. Tuženi VV je u svojstvu kupca sa ZZ kao prodavcem dana 15.07.1969. godine zaključio ugovor o kupoprodaji dela kp. br. .../... KO ... u površini od 663m² za cenu od 19.000 novih dinara u prisustvu dva svedoka II i JJ, koji su svojim potpisom utvrdili da je kupoprodajna cena isplaćena, a predmetni ugovor nije overen. Katastarska parcela br. ..., a kasnije kp. br. .../... i kp. br. .../... su prvim premerom bile upisane najpre kao vlasništvo ZZ, u toku 1971. godine ove parcele su spojene u parcelu koja sada nosi oznaku .../... i ista je upisana kao društvena svojina, korisnik Prirodno lečilište Mataruška Banja. Pravo svojine je uknjiženo na Republiku Srbiju, s tim što je tuženi VV upisan kao vlasnik porodično-stambene zgrade koja je izgrađena na kp. br. .../... KO ... . VV je započeo gradnju sporne kuće 1969. godine ali je protiv njega pokrenut prekršajni postupak i rešenjem sudije za prekršaje Up broj 4959/69 od 19.01.1970. godine kažnjen je novčanom kaznom zato što je bez odobrenja za gradnju započeo gradnju objekta na navedenoj parceli. Po završetku prizemlja navedenog objekta tuženi VV se sa suprugom i sinom GG, tuženim u ovoj parnici, uselio u jednu od prostorija u prizemlju kuće iako u istoj nije bilo ni struje ni vode iz razloga da kuća ne bude porušena po nalogu inspekcije. Pravni prethodnik tužilaca sada pok. ŽŽ je 1967. godine otišao za ... . Iz ... je, na ime tuženog VV kada je započeta gradnja kuće slao novac radi izgradnje kuće u ukupnom iznosu od 4.400 australijskih dolara. Nakon toga ŽŽ prvi put dolazi iz .... u ... 1975. godine sa suprugom i sinom tužiocem- protivtuženim BB. U ... boravi od aprila do oktobra meseca u kući. Da bi se nastavila gradnja kuće podigao je novčani iznos kod banke od 10.000 australijskih dolara. U maju je nastavljena izgradnja stambenog objekta, pri čemu je ozidan jedan sprat i potkrovlje. Oko radova se angažovao tuženi VV je nabavljao i plaćao materijal za gradnju, angažovao je i plaćao majstore, a deo radova su izvedeni mobom. Deo radova je VV vraćao tako što određeni majstori mu nisu naplaćivali radove, ali je on to morao da vrati svojim radom. Nakon što je ozidan sprat kuće i pok. ŽŽ utrošio novac koji je doneo iz ..., odlučio je da se sa svojom porodicom vrati u ..., a kuću je ostavio na korišćenje svom bratu VV da stanuje u toj kući sa svojom suprugom. VV je u kući stanovao do 1983. godine. Nije plaćao zakup ŽŽ, ali se u toku 1983. godine po nalogu ŽŽ iselio zato što je navodno upropaštavao kuću. Ključeve po nalogu ŽŽ, predao je sinu tuženog VV, sada pokojnom GG koji se sa suprugom i sinom, ovde sada tuženim ĐĐ, uselio u kuću. ŽŽ je u ... ponovo došao u maju 1991. godine sa suprugom i ćerkom, sada tužiljom. U kući su se zadržali mesec dana. U toku 2006. godine u ... su došli tužioci sa majkom, kupili su stvari za spratni deo kuće i zadržali se dve tri nedelje, kada je nastao nesporazum između tužilaca i tuženih u pogledu vlasništva nad kućom. Veštačenjem veštaka građevinske struke utvrđeno je da je vrednost porodično-stambene zgrade koja je sagrađena 1975. godine izražena u dinarima i po tadašnjim cenama u visini od 201.960,00 dinara, što izraženo u australijskim dolarima iznosi 9.985 australijskih dolara. Učešće materijala i rada u ukupnoj vrednosti je 65% - materijal, a 35% rad. Svi saslušani svedoci ukazuju na okolnost da se oko radova angažovao tuženi ŽŽ, ali da ne znaju ko je finansirao izgradnju spornog stambenog objekta. U toku 1961. godine tuženi VV je sagradio kuću u ..., a u toku 1980. godine istu je dodatno adaptirao.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, a koje je utvrđeno nakon otvaranja rasprave pred drugostepenim sudom, polazeći od odredbe čl. 22. i 32. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, drugostepeni sud je našao da je tužbeni zahtev tužilaca delimično osnovan, a tužbeni zahtev tuženih-protivtužilaca neosnovan iz sledećih razloga:

Naime, drugostepeni sud nalazi da je u toku postupka nesumnjivo utvrđeno da je sporni objekat u ... građen sredstvima pravnog prethodnika tužilaca ŽŽ, čiji su oni naslednici. Isti je spremio iz ... 1969. godine 4.400 australijskih dolara, a prilikom boravka u ... 1975. godine podigao je 10.000 australijskih dolara radi kupovine materijala i nastavka gradnje spratnog dela kuće i potkrovlja. O tome postoje materijalni dokazi, pa sud zaključuje da je objekat u ... građen praktično od sredstava koje je obezbedio pravni prethodnik tužilaca ŽŽ. Tužioci su naslednici pokojnog ŽŽ, te da stoga imaju pravo na utvrđenje prava svojine na predmetnom objektu, pri čemu nižestepeni sud nalazi da je zahtev osnovan u delu od ½ i u tom delu zahtev usvojio. U preostalom delu tužbeni zahtev je odbio, nalazeći da se VV, brat pokojnog ŽŽ angažovao oko izgradnje objekta, da je isti kupio plac za gradnju objekta, da je veliki deo radova odrađen na mobu zahvaljujući VV, a da je VV kasnije morao da vraća deo dnevnica kod drugih ljudi odrađivanjem fizičkim radom te da se može zaključiti da je taj udeo o ulaganju u izgradnju zajedničkog objekta pravnog prethodnika tužilaca i ovde tuženog VV podjednak. Stoga je u preostalom delu tužbeni zahtev tužilaca za ½ svojine na predmetnom objektu odbijen kao neosnovan.

Sud je odbio i tužbeni zahtev tužioca VV da se utvrdi da je vlasnik na spornom objektu a ovo iz razloga što je u toku postupka utvrđeno da su Službi za katastar nepokretnosti tuženi VV vodi kao vlasnik objekta tj. isti je uknjižen kao vlasnik pa stoga isti nema pravni interes za utvrđivanje vlasništva na tom objektu po podnetoj protivtužbi. Sud je našao da je neosnovan tužbeni zahtev tuženih-protivtužilaca DD i ĐĐ iz ... na predmetnom lokalu koji se nalazi u prizemlju spornog objekta iz razloga što isti na licu mesta nisu predlagali identifikovanje predmetnog lokala niti su označili tačnu površinu ni položaj istog pa je stoga odbijen njihov protivtužbeni zahtev kao neosnovan.

Shodno odluci o glavnoj stvari doneta je odluka o troškovima postupka.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, a koje je drugostepeni sud utvrdio nakon otvaranja rasprave, pravilno je izveo pravni zaključak o delimično osnovanosti tužbenog zahteva tužilaca. Izvedeni dokazi nesumnjivo ukazuju na okolnost da je finansiranje objekta vršeno od novca koji je dao brat tuženog VV, tj. pravni prethodnik tužilaca ŽŽ, koji je deo novca poslao iz ... u visini 4.400 australijskih dolara a deo novca 10.000 australijskih dolara je podigao prilikom boravka u ... u toku 1975. godine kada je završen sprat i potkrovlje, a nakon toga je kupljen i nameštaj za predmetni objekat. Pravilno je zaključio drugostepeni sud da je i tuženi VV učestvovao u izgradnji predmetnog objekta. Ovo iz razloga što se isti organizovao oko izgradnje te kuće, nabavljanja materijala, obezbeđivao radnu snagu, deo objekta je građen na mobu zahvaljujući njegovim prijateljima, a deo radova od lica koja su mu pomogla na mobi tuženi- protivtužilac VV je morao da odrađuje kod istih. Stoga je pravilno zaključio drugostepeni sud da shodno citiranim zakonskim odredbama može se izvesti zaključak da je i tuženi ŽŽ učestvovao u izgradnji spornog objekta (tim pre što je učestvovao i u kupovini naznačene parcele, koja u to vreme nije mogla da bude predmet prometa) ali bez te činjenice nije ni mogla biti započeta izgradnja spornog objekta.

Pravilan je i zaključak drugostepenog suda u pogledu neosnovanosti tužbenog zahteva tuženih-protivtužilaca DD i ĐĐ ali ne samo iz razloga koje je naveo u presudi već iz razloga što je spisa predmeta proizlazi da je sporni objekat uknjižen na ime VV iz ... . Sporni lokal se nalazi u sastavu objekta koji je uknjižen na VV pa je u slučaju podnošenja ovakvog zahteva od strane tuženih-protivtužilaca DD i ĐĐ bilo neophodno da kao tuženi bude označen VV. Evidentno je da u ovom slučaju postoji nedostatak potpune pasivne legitimacije pa je i pored razloga koje je naveo drugostepeni sud odluka u pogledu odbijanja tužbenog zahteva DD i ĐĐ pravilna.

Navodima iz revizija ne dovodi se u pitanje pravilnost pobijane odluke. Razloge koje je dao drugostepeni sud u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud nalazeći da je ocena izvedenih dokaza izvršena pravilno, imajući u vidu da je objekat rađen sa sredstvima pravnog prethodnika tužioca ali da je sve radove oko toga bio angažovan tuženi VV, da je i sam radio na izgradnji objekta, angažovao se oko kupovine placa koji je ugovor zaključio na svoje ime, te da je pravna argumentacija u tom pogledu drugostepenog suda prihvatljiva da se može smatrati da su pok. ŽŽ i VV zajednički ulagali u izgradnju naznačenog objekta. Pri ovome mora se imati u vidu i činjenica da je angažovanje oko nabavke materijala i angažovanje radnika za izgradnju objekta, zahtevalo određeno vreme a sve to je preduzimao VV i sam je učestvovao u izvođenju radova i vraćanju dnevnica drugim licima koja su dolazila i vršila izvođenje određenih radova na objektu, a iste radove nisu naplaćivali. Stoga se kontradiktorni navodi i jedne i druge strane (tužilaca i tuženih) u pogledu tvrdnje ko je isključivo finansirao naznačeni objekat ne mogu prihvatiti kao apriori merodavni za izvođenje pravnog zaključka o učešću lica koja su gradila sporni objekat i njihovog doprinosa u toj izgradnji. U toku postupka nije posebno dokazano da je objekat namenski rađen za određeno lice, pa shodno svemu tome, ne mogu se prihvatiti navodi iz revizija nijedne od stranaka u smislu da isti mogu dovesti do drugačije odluke suda.

Imajući u vidu napred izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić