Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1 u vezi člana 398. stav 2. ZPP.

Ispitujući pravilnost pobijane presude primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužilje delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenih u postupku pred drugostepenim sudom.

Prema utvrđenju prvostepenog suda, vršenje roditeljskog prava nad mlt. AA povereno je majci BB, rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu P2-1024/19 od 28.06.2019. godine i rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu P2-1024/19 od 19.07.2019. godine. Tuženi, otac VV je januara 2020. godine sačinio na svom profilu koji nosi naziv “VV“ na društvenoj mreži Fejsbuk i objavio fotografije na kojima se nalazi maloletna AA pored bazena u kupaćem kostimu, kao i njihove zajedničke fotografije iz bazena i zajedničke fotografije iz kupatila, gde maloletno dete tušira oca koji se nalazi u kadi. I zakonska zastupnica je objavljivala na društvenoj mreži Fejsbuk fotografije mlt. AA, ali na njima se ne vidi AA lik.

Roditelji mlt. AA imaju suprotne stavove kada je reč o objavljivanju fotografija maloletne AA iz kojih se može identifikovati lik, na društvenim mrežama i različita shvatanja o tome koje bi to posledice mogle izazvati na nju. Sporne fotografija iz januara i februara meseca 2020. godine, koje su obuhvaćene tužbom sa naznakom tačnog vremena objavljivanja su pronađene na nalogu tuženog, a tužbom je obuhvaćena i fotografija od 25.02.2020. godine na kojoj je dete prikazano bez kupaćeg kostima, a koja nije nađena na profilu tuženog. Tuženi nije objavio nagu fotografiju mlt AA, niti ju je kasnije obrisao. Priroda fotografija nije neprimerena za isticanje na društvenim mrežama. Ideja za isticanje fotografije na drušvenoj mreži fejsbuk je zabava i da se ukaže na zadovoljstvo i sreću mlt. AA.

Nižestepeni sudovi su ocenili da je u konkretnom slučaju ne stoje razlozi da je tuženi učinio povredu prava deteta i to pravo na bezbedan život i pravo na privatnost objavljivanjem fotografija maloletne AA na fejsbuk profilu dana 25.01.2020. godine i 15.02.2020. godine, jer fotografije i kontekst u kojem su sačinjene nisu neprimerene za objavljivanje. Kako su nižestepeni sudovi utvrdili da u konkretnom slučaju nije postojala povreda prava na bezbednost i privatnost, to su odbili i zahtev mlt.tužilje za naknadu štete.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, s obzirom na utvrđeno činjenično stanje pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo pri odlučivanju o tužbenom zahtevu u delu kojim je odlučeno o tome da se odbije tužbeni zahtev da se utvrdi da je tuženi VV objavljivanjem fotografija maloletne AA na svom fejsbuk profilu 25.01.2020. i 15.02.2020. godine učinio povredu prava deteta i to pravo na bezbedan život i pravo na privatnost, kao i u delu da se odbije zahtev za naknadu štete. Navedeno, prevashodno iz razloga što je fotografije deteta objavio drugi roditelj, otac i jer je u postupku utvrđeno da fotografije, kao i kontekst u kojem su sačinjene nisu neprimerene, nisu zloupotrebljene niti korišćene u nedozvoljene svrhe, niti je mlt tužilja trpela duševnu bol zbog njihovog objavljivanja. Objavljivanjem fotografija tuženi je želeo da ukaže javnosti na sreću i zadovoljstvo mlt. AA. Odlučna činjenica je i da su fotografije objavljene pre nego što je zakonska zastupnica tužilje izjavila protivljenje objavljivanju fotografija deteta na društvenim mrežama, a na kojima se može identifikovati njen lik.

Međutim, revizijom se osnovano ukazuje da su nižestepeni sudovi, odlučujući o zabrani tužiocu da ubuduće objavljuje fotografije deteta na internetu putem servisa za društvene mreže pogrešno primenili materijalno pravo iz odredbe člana 6. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ broj 18/05) i nisu se rukovodili najboljim interesom deteta . Prema članu 3.stav 1. i 2. Konvencije o pravima deteta ( „ Službeni list SRJ“ br. 15/90) u svim aktivnostima koja se tiču dece, bez obzira da li ih preuzimaju javne ili privatne institucije socijalnog staranja, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela, od prvenstvenog značaja je najbolji interes deteta. Detetu će se obezbediti takva zaštita i briga koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja i drugih lica koja su za dete odgovorna. Ovakva obaveza preuzeta je članom 6. Porodičnog zakona kojim je propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koja se tiču deteta. Sud je uvek dužan da se u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava rukovodi najboljim interesom deteta. ( član 266. Porodičnog zakona ).

Ovo je postupak po tužbi za zaštitu prava deteta, a pravni osnov za ovu tužbu nije zaštita od nasilja u porodici, bez obzira na kvalifikaciju tužilje i nižestepenih sudova.

Majci mlt. tužilje, BB povereno je odlukama suda vršenje roditeljskog prava nad mlt. AA. Tuženi je roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo i ima pravo da izdržava dete, da sa detetom održava lične odnose i da o pitanjima koja bitno utiču na život deteta odlučuje zajednički i sporazumno sa roditeljem koji vrši roditeljsko pravo ( obrazovanje deteta, preduzimanje većih medicinskih zahtvata nad detetom, promena prebivališta deteta i raspolaganje imovinom deteta velike vrednosti i sl).

Suštinski, objavljivanje fotografija dece na internetu putem servisa za društvene mreže može da prestavlja opasnu aktivnost. Roditelji, kada objavljuju fotografije svoje dece imaju slobodu izbora da li će fotografije da objave ili ne, ali samo dok zajednički vrše roditeljsko pravo i dok imaju iste stavove po tom pitanju. Roditelji mlt. AA imaju suprotne stavove o objavljivanju fotografija mlt. AA na internetu putem servisa za drušvene mreže i različita shvatanja o tome koje bi to posledice moglo imati po nju. Maloletna AA nije svesna svoje privatnosti, niti prava da je zaštiti. Zbog toga, o njenoj privatnosti, radi ostvarivanja najboljeg interesa deteta treba da brine roditelj kome je povereno vršenje roditeljskog prava. Zakonska zastupnica mlt. AA ima stav da radi zaštite bezbednosti i privatnosti ne treba objavljivati fotografije mlt. AA na kojima se identifikuje njen lik. Stoga, od trenutka kada je zakonska zastupnica mlt. tužilje izrazila nesaglasnost sa objavljivanjem fotografija mlt. AA na društvenim mrežama, na kojima se ona može identifikovati, niko pa ni drugi roditelj, kojem nije povereno vršenje roditeljskog prava, nema pravo da objavljuje te fotografije.

Ovo pravo zaštićeno je članom 12. Univerzalne konvencije o ljudskim pravima, članom 8.Evropske konvencije o ljudskim pravima i to kao obaveza poštovanja privatnog života , doma i prepiske.

Prema konačnom uspehu tužilje u sporu, primenom člana 165. stav 2. u vezi članova 163. stav 2, 153. stav 2. i 154. stav 2. ZPP i člana 207. Porodičnog zakona pripada joj polovina ukupnih troškova postupka. Ukupni troškovi iznose :za sastav tužbe 16.500,00 dinara, za zastupanje punomoćnika –advokata na šest održanih ročišta u iznosu od 108.000,00 dinara, za sastav dve žalbe po 33.000,00 dinara ili ukupno 190.500,00 primenom Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i sudske takse na tužbu, žalbu i odluku o žalbi u iznosu od 7.980,00 dinara prema Taksenoj tarifi iz Zakona o sudskim taksama. Tužilji je priznata polovina ukupnih troškova ili 99.240,00 dinara.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. i člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić