Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca Lovačko udruženje „Fazan“ sa sedištem u Inđiji, čiji su punomoćnici Biljana Đurić, Olja Rađenović i Dragan Đurić, advokati iz ..., protiv tuženih Republika Srbija, koju zastupa Republičko javno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu i Opštine Inđija, koju zastupa Opštinsko javno pravobranilaštvo Inđija, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužene Opštine Inđija izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 239/22 od 02.06.2022. godine, u sednici održanoj 29.03.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene Opštine Inđija izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 239/22 od 02.06.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene Opštine Inđija izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 239/22 od 02.06.2022. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji P 705/20 od 28.10.2021. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tužilac vlasnik nepokretnosti bliže opisanih u tom stavu izreke, što su tuženi dužni priznati i trpeti da se tužilac po osnovu ove presude upiše u katastarske knjige kao vlasnik. Drugim stavom izreke, obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade parnične troškove u iznosu od 273.452,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Trećim stavom izreke, odbijen je zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na troškove parničnog postupka od dana presuđenja do izvršnosti odluke o troškovima postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 239/22 od 02.06.2022. godine, stavom prvim izreke, žalbe su odbijene i prvostepena presuda u usvajajućem delu potvrđena. Drugim stavom izreke, odbijeni su zahtevi tuženih za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena Opština Inđija je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011...18/2020), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Pravnosnažnom presudom utvrđeno je pravo svojine tužioca na kp.br. .. KO Inđija sa objektima bliže navedenim u izreci prvostepene presude, a koje je pravni prethodnik tužioca kupio na osnovu ugovora o prodaji i kupovini zaključenog 26.07.1967. godine. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivao o istovetnim zahtevima stranaka, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem ili pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tužilac je kao pravni sledbenik Lovačkog društva Inđija, dokazao da je teretnim pravnim poslom – kupoprodajnim ugovorom stekao pravo vlasništva na spornim nepokretnostima, a da su sredstva za izgradnju nekretnina stečena od dobrovoljnih članarina i donacija članova udruženja pravnog prethodnika tužioca. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, dok se ukazivanjem na nalaz i mišljenje sudskog veštaka u pogledu utvrđene tržišne vrednosti nepokretnosti, a samim tim i osnov sticanja prava svojine na spornim nepokretnostima, zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje i ocena izvedenih dokaza zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke. Tužena Opština Inđija uz reviziju nije dostavila pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjenično-pravnoj situaciji.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja prava svojine podneta je 27.06.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 1.000.000,00 dinara.

Pošto vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužene Opštine Inđija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Primenom člana 165. stava 1. u vezi člana 154. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju jer to nisu troškovi potrebni za vođenje ove parnice.

Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić