.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 14020/2022
30.11.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Zorana Hadžića, Vesne Subić i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragiša Đorđević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5915/21 od 03.11.2021. godine, u sednici održanoj 30.11.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5915/21 od 03.11.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5915/21 od 03.11.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 14292/17 od 21.11.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je tužena obavezana da mu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog smrti bliskog lica plati iznos od 500.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.11.2019. godine, kao dana presuđenja, pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 109.600,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke pa do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu koji se odnosi na zakonsku zateznu kamatu na troškove parničnog postupka počev od 21.11.2019. godine do dana nastupanja uslova za izvršenje, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužioca za oslobađanje od obaveze plaćanja sudskih taksi.
Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž 5915/21 od 03.11.2021. godine, odbio, kao neosnovanu, žalbu tužene i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P 14292/17 od 21.11.2019. godine, u stavu prvom i drugom izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi potrebe razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava. Predmet tražene pravne zaštite je naknada nematerijalne štete tužiocu na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog smrti bliskog lica a pobijana odluka je doneta primenom relevantnog materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje. Revident u reviziji ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 27.09.2017. godine, a vrednost predmeta spora je 500.000,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
