Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 – drugi zakon) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu je kao radniku „Energoprojekta – Niskogradnja“ a.d, dodeljena na privremeno korišćenje i čuvanje stambena jedinica u ulici ... u Beogradu, ... (sada ulica ... br. ..), površine 50,53 m2, na koji način je tužiocu i njegovoj porodici privremeno rešeno stambeno pitanje. Preduzeće „Energoprojekt“ je tokom 1978. godine kao izvođač radova na stambenom kompleksu u ... dobilo na privremeno korišćenje građevinsko zemljište za izgradnju baraka kao privremenih objekata za smeštaj svojih radnika, pri čemu je po završetku radova na izgradnji stambenog kompleksa obaveza „Energoprojekta“ bila da poruši privremene objekte, a što nije učinjeno. „Energoprojekt holding kompanija“ se 1998. godine obratila Skupštini Grada Beograda sa molbom za legalizaciju bespravnih objekata u ulici ... u Beogradu, ..., radi rešavanja stambenog pitanja zaposlenih u kompaniji, s obzirom da nisu u mogućnosti da na drugi način reše ovo pitanje. Rešenjem Gradske opštine Palilula od 10.02.2005. godine „Energoprojekt - Visokogradnji“ a.d. dato je u zakup na period od 99 godina preostalo neizgrađeno gradsko građevinsko zemljište u državnoj svojini na delu kat. parcele broj .. KO ... površine 204 m2, što predstavlja deo zemljišta pod stambenim objektom na adresi u ulici ..., na osnovu kog rešenja će izvršiti upis prava zakupa u javne knjige kod nadležnog državnog organa.

Rešenjem Odeljenja građevinskih i stambenih poslova Opštinske uprave Gradske opštine Palilula od 02.10.2007. godine, odobreni su izvedeni radovi na izgrađenom prizemnom stambenom objektu oznake .. koja se sastoji od četiri stana, u kojem je i stan broj .., koji je predmet tužbenog zahteva. Međutim, u zemljišne knjige upisan je objekat porodična stambena zgrada, površine u gabaritu 203 m2, izgrađena na kat. parceli broj .., ali bez upisa stanova radnika korisnika nužnog smeštaja među kojima je i stan u kome živi tužilac. Tužilac je držalac predmetnog stana na osnovu odluke „Energoprojekt – Niskogradnja“ a.d. kojom mu je dodeljena stambena jedinica na privremeno korišćenje – čuvanje, od 26.12.2008. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev nalazeći da nisu ispunjeni uslovi za sticanje prava svojine na spornoj nepokretnosti održajem shodno članu 28. stav 2. i 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa s obzirom da tužilac nije bio savestan držalac jer je znao da mu je predmetni stan odlukom poslodavca dodeljen na privremeno korišćenje. Osim toga, okolnost da je tužilac adaptirao navedeni prostor radi poboljšanja uslova stanovanja ne vodi zaključku da se radi o savesnom graditelju u smislu odredbe člana 24. stav 1. ZOSPO, već eventualno sticanju prava na povraćaj uloženih sredstava.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo odbijanjem tužbenog zahteva tužioca kojim je tražio da se prema tuženom, kao vlasniku utvrdi pravo svojine na spornom stanu.

Odredbom člana 20. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem (stav 1.), a pravo svojine stiče se i odlukom državnog organa, na način i pod uslovima određenim zakonom (stav 2.).

Odredbom člana 28. stav 4 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da savesni držalac nepokretne stvari na koje drugi ima pravo svojine stiče pravo svojine na tu stvar održajem preko 20 godina. Iz navedene odredbe proizilazi da su uslovi za sticanje prava svojine održajem neprekidna savesna državina preko 20 godina tuđe stvari. Održaj je vrsta sticanja svojine za koju je potrebno određeno vreme, kao i savesnost državine, s tim što nesavesna državina ne može nikada, pa ni protekom vremena da dovede do sticanja prava svojine, a savestan je onaj držalac koji opravdano veruje da je vlasnik, pri čemu nesmetani posed u trajanju preko 20 godina može biti dokaz opravdanosti takvog uverenja. Kod utvrđenog da je tužiocu kao radniku odlukom poslodavca sporni stan dodeljen na privremeno korišćenje i čuvanje, to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da tužilac nije stekao pravo svojine održajem na tom stanu jer nije bio savestan držalac s obzirom da je znao da mu je stan dodeljen na privremeno korišćenje i čuvanje. Stoga su neosnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava sadržanog u odredbama člana 28. i 24. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Članom 21. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da se pravo svojine stiče stvaranjem nove stvari, spajanjem, mešanjem, građenjem na tuđem zemljištu, udvajanjem plodova, održajem, sticanjem svojine od nevlasnika, okupacijom i u drugim slučajevima određenim zakonom.

Članom 24. stav 1. istog zakona je propisano da lice koje može izgraditi zgradu ili drugu građevinu (građevinski objekat) na zemljištu na koje drugi ima pravo svojine (graditelj), stiče pravo svojine i na zemljište na kome je izgrađen građevinski objekat, kao i na zemljište koje je neophodno za redovnu upotrebu tog građevinskog objekta, ako nije znalo niti moglo znati da gradi na tuđem zemljištu, a vlasnik zemljišta je znao za izgradnju i nije se odmah usprotivio.

Postojeći objekat izgrađen je bez odobrenja za izgradnju i preveden u režim trajnog višestambenog objekta putem sprovedene legalizacije gradnje 2007. godine i upisano je pravo svojine tuženog kao pravnog sledbenika preduzeća koje je objekat sagradilo i u postojećem izgrađenom objektu tužiocu omogućilo da stan koristi. Tužilac se godinu dana kasnije uselio u deo objekta građevinskog preduzeća i koristio ga za stanovanje, uz ulaganja kojima je poboljšao uslove stanovanja i koji po svojoj prirodi predstavljaju adaptaciju jer izvedenim radovima nije povećana površina stana.

Dogradnjom ili adaptacijom tuđeg ili suvlasničkog građevinskog objekta ne stiče se pravo svojine, osim ako zakonom ili ugovorom nije drugačije određeno, a tužilac pravo svojine nije stekao ni prema zakonu, niti je postojao sporazum između tužioca i poslodavca, odnosno tuženog kao sadašnjeg vlasnika predmetnog stana, da bi tužilac na spornoj nepokretnosti adaptacijom stekao pravo svojine. Izuzetno, dogradnjom, ili nadziđivanjem posebnog dela zgrade, savestan graditelj, stiče pravo svojine, na poseban deo zgrade, samo ako je vlasnik znao za gradnju i nije se tome protivio, a što je regulisano odredbom člana 24. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Međutim u ovom slučaju ne radi se o dogradnji, ili nadziđivanju objekta, već o adaptaciji stana, koja je u konkretnom slučaju izvršena radovima, kojim su poboljšani uslovi stanovanja i kojim nije povećana površina već postojećeg objekta. Tužilac pravo svojine nije stekao ni prema zakonu, niti je postojao sporazum između tužioca i poslodavca, odnosno tuženog kao sadašnjeg vlasnika predmetnog stana, da bi tužilac na spornoj nepokretnosti adaptacijom stekao pravo svojine. Osim toga, izvršena ulaganja koja su preduzimali prethodni stanari od 1978. godine kada su barake izgrađene do 2007. godine, kada je izvršena legalizacija, te navodi revidenta da je za to izvršio isplatu BB, ne mogu biti osnov za sticanje prava svojine, jer je tužilac predmetni stan dobio na korišćenje odlukom poslodavca 2008. godine, nakon izvršene legalizacije objekta. Sledom navedenog, u ovom slučaju, nisu ispunjeni zakonski uslovi za sticanje prava svojine na spornom stanu u objektu u vlasništvu tuženog, pa su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava neosnovani.

Revizijom tužioca u preostalom delu, osporava se utvrđeno činjenično stanje što po članu 407. stav 2. ZPP ne može biti revizijski razlog, niti se u revizijskom postupku raspravljaju činjenična pitanja.

Iz iznetih razloga, a primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković