Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marko Đorđević, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Pirota, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Pirot, radi faktičke eksproprijacije, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2010/22 od 06.07.2022. godine, u sednici održanoj 22.11.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2010/22 od 06.07.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2010/22 od 06.07.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pirotu P 1452/20 od 06.04.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je tuženi izgradnjom ulice «Đeram» u Pirotu izvršio zauzeće na delu nepokretnosti na kat. parceli .., upisanoj u Listu nepokretnosti .. KO Pirot van varoši, ukupne površine 48 m2. Stavom drugim izreke, utvrđeno je pravo svojine u korist tuženog Grada Pirota sa udelom od ½ na nepokretnosti kat. parceli .., upisanoj u Listu nepokretnosti .. KO Pirot van varoš. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade za faktički zauzeti deo kat. parcele .., upisane u Listu nepokretnosti .. KO Pirot van varoš, isplati 157.910,88 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 06.04.2022. godine kao dana presuđenja do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 99.416,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2010/22 od 06.07.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu član 404. ZPP.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11... 10/23 drugi zakon), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudkse prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).

Po oceni Vrhovnog suda uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Obrazloženje pobijane presude je u skladu sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava kako u pogledu osnova - slučaj faktičke eksproprijacije koja nastaje kada se na zamljištu grade objekti od javnog interesa (u ovom slučaju reč je o izgradnji asfaltiranog prilaznog puta) a ne postoji rešenje o izuzimanju iz poseda i isplati naknade, odnosno rešenje o eksproprijaciji, tako i u pogledu visine (predmetna parcela je obuhvaćena Generalnim urbanističkim planom grada Pirota, „Službeni list grada Niša br.73/17 kojim je predviđena za površinu javne namene - saobraćajnica). Tuženi u reviziji nije pružio dokaz o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, jer u reviziji nije dostavljen dokaz da je odluka, na koju se revizija poziva, doneta u prvostepenom posupku P 1450/20 pravnosnažna (kojom je odbijen tužbeni zahtev za drugu parcelu preko koje se takođe prostire predmetni prilazni put) nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Osim toga razlozi revizije se delom odnose na utvrđeno činjenično stanje i osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja (da se radi o „sokaku“, a ne o javnoj površini) zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti, shodno članu 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da izjavljena revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici podneta je 04.11.2020. godine sa tužbenim zahtevom za utvrđenje prava svojine, a označena vrednost predmeta spora je 157.910,88 dinara.

Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić