Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Gordane Komnenić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca-protivtuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Vasić, advokat iz ..., protiv tužene-protivtužilje BB iz ..., čiji je punomoćnik Saša Čupić, advokat iz ..., radi iseljenja i utvrđenja ništavosti, odlučujući o reviziji tužene-protivtužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3128/2020 od 23.12.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 20.04.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene-protivtužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3128/2020 od 23.12.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene-protivtužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3128/2020 od 23.12.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 477/18 od 14.02.2020. godine, stavom prvim izreke, naloženo je tuženoj-protivtužilji da se iseli sa kat.parc. broj .. potes ... broj .., zemljište pod zgradom objektom br.1 površine 70m2, zemljište pod zgradom objektom br.2 površine 53m2, zemljište pod zgradom objektom površine 25m2, zemljište uz zgrade površine 31m2, po Listu nepokretnosti broj .. i kuće od čvrstog materijala, bliže navedeno tim stavom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev da se utvrdi da je ništav ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključen pred Osnovnim sudom u Prokuplju overen pod Ov broj 4382/09 od 20.10.2009. godine, između parničnih stranaka. Stavom trećim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev da se poništi ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključen pred Osnovnim sudom u Prokuplju overen pod Ov broj 4382/09 od 20.10.2009. godine, između parničnih stranaka i obaveže protivtuženi da to prizna. Stavom četvrtim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev da se naloži RGZ SKN Prokuplje da izvrši brisanje upisa prava svojine dozvoljenog u korist tužioca-protivtuženog i to kat.parc. br. .. potes ... br. .., zamljište pod zgradom objektom br.1 površine 70m2, zemljište pod zgradom objektom br.2 površine 53m2, zemljište pod zgradom objektom povrine 25m2, zemljište uz zgrade površine 31m2, po Listu nepokretnosti broj .. i kuće od čvrstog materijala, bliže navedeno tim stavom izreke. Stavom petim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 87.800,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3128/2020 od 23.12.2021. godine, odbijena je žalba tužene-protivtužilje i potvrđena prvostepena presuda. Odbijen je zahtev tužioca-protivtuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena-protivtužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11...18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom je usvojen tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog i naloženo tuženoj-protivtužilji da se iseli sa kat.parc. br. .., i kuće, a odbijen je protivtužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti i poništaj ugovora o kupoprodaji predmetne nepokretnosti, kao i da se dozvoli brisanje upisa prava svojine tužioca na tim nepokretnostima. Naime, tužilac je sa tuženom zaključio ugovor o kupoprodaji nepokretnosti dana 20.10.2009. godine, kojim je tužena prodala tužiocu vanknjižnu kuću od čvrstog materijala na kat.parc. .. KO ..., sa pravom korišćenja te parcele, za kupoprodajnu cenu od 23.000 evra. Kupoprodajna cena je isplaćena, ali tužena nije tužiocu predala u državinu navedenu nepokretnost, zbog čega su nižestepeni sudovi primenom članova 20. stav 1, 33. i 37. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, usvojili tužbeni zahtev i naložili tuženoj iseljenje iz predmetne nepokretnosti. Takođe, nižestepeni sudovi su ocenili da je predmetni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključen slobodnom voljom, da nije zaključen ni pod uticaji pretnji ili kakve mane volje, te da se ne može niti utvrditi ništavost takvog ugovora, niti se isti može poništiti, pa su primenom članova 103. stav 1, 111. i 117. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, takav zahtev tužene odbili, kao neosnovan.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tužene-protivtužilje ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a pobijana odluka, u pogledu osnovanosti tužbenog zahteva, zasnovana je na pravilnoj primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi iseljenja podneta je 24.04.2015. godine. Vrednost predmeta spora je iznos od 100.000,00 dinara, što na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost iznosa od 827,44 evra (1 evro=120,8553 dinara).

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužene- protivtužilje nedozvoljena i na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić